Kako ublažiti štetno dejstvo stresa na organizam?

Kako ublažiti štetno dejstvo stresa na organizamO štetnom dejstvu stresa na organizam se u poslednje vreme veoma često piše i priča. On se predstavlja kao neprijatelj broj jedan našeg zdravlja i kao krivac za nastanak velikog broja fizičkih, ali i psihičkih bolesti. Moderni čovek je stalno pod stresom, a veoma stresno može biti i neprestano savetovanje drugih da upravo to sebi nikako ne bi trebalo da radi. Kako dostići stanje bez stresa? Koji su načini de se koliko-toliko odupremo ovoj modernoj pošasti? Evo nekih praktičnih saveta koji vam mogu biti od pomoći:

1. Nađite vreme za kratki predah.

Istina je da većina ljudi mora da radi da bi živela, međutim, i da biste radili morate biti zdravi i prisebni. Čak i kada ste u najvećoj gužvi (pogotovo kada ste u najvećoj gužvi), nađite pet minuta za odmor uz kafu ili čaj, i u tom periodu ne razmišljajte o onome što predstoji, niti o onome što je već prošlo. Samo se opustite i uživajte u kafi. Ustanite 20 minuta ranije i na miru doručkujte pre nego što se upustite u sve avanture koje vam dan nosi. Organizmu je dovoljno stresno prinudno buđenje, kome su ujutru gotovo svi izloženi, pa još ako ga odmah primorate da izađe napolje i krene u jurnjavu za gradskim prevozom, njegovo negodovanje je najlogičniji sled događaja.

2. Spavajte!

Ljudi koji su stalno izloženi stresu najčešće imaju i problema sa snom. Isključite sve telefone, popijte neki čaj koji će vas umiriti, i barem jednom sedmično idite u krevet pre 22 sata. Dokazano je da našem organizmu najviše prija san u period od 22 sata do ponoći, i da je on najbolji kako za regeneraciju organa, tako i za njihovo normalno funkcionisanje.

3. Jedite hranu koja smanjuje nivo kortizola u krvi

Kortizol je hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde i direktno je odgovoran za povećanje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi. Ovaj hormon se zove i „hormon stresa” jer učestvuje u odgovoru organizma na stres.

Evo nekih namirnica čije vam konzumiranje može pomoći u borbi sa ovim hormonom:

  • Omega 3 masne kiseline kojih ima u ribi i koštunjavom voću
  • Čaj od nane i kamilice
  • Mahunarke i integralne žitarice
  • Masline
  • Jaja
  • Kukuruz
  • Spanać
  • Karfiol
  • Paradajz
  • Banane
  • Kajsije

4. Počnite da se bavite nekom fizičkom aktivnošću

Fizičkom aktivnošću ćete iz svog organizma izbaciti svu napetost, mozgu ćete obezbediti veću količinu kiseonika, a krvi bolju cirkulaciju. Nije bitno o kojoj se vrsti aktivnosti radi, bitno je da se pokrenete i da ne odustajete. Radite ono što vam najviše prija: trčite, plešite, plivajte, idite u teretanu ili radite jogu. Možete početi i sa 15 minuta vežbanja dnevno, svakako niko od vas ne očekuje da postanete profesionalni sportista. Navala endorfina posle treninga je najbolji protivnik stresa.

5. Ne potiskujte emocije

Kada god možete, dozvolite sebi da izrazite svoje emocije. Govorite o njima, ili o problemima koji vas muče, plačite, vičite… I sami znate kakvo olakšanje donosi neki razrešeni konflikt, ili kako se rasterećeno osećate kada se dobro isplačete.

6. Progresivna mišićna relaksacija

Ako do sada niste probali vežbu progresivne mišićne relaksacije, probajte je sada jer je veoma laka i veoma delotvorna. Bazirana je na jednostavnom principu stezanja i opuštanja velikih grupa mišića. Najjače što možete stegnite jednu grupu mišića i držite ih stegnute najmanje deset sekundi, a onda ih naglo opustite. Uradite tako sa svim mišićnim grupama od nogu do glave, a onda se opustite i primetite da li se stanje u kom ste bili pre vežbe popravilo. Kada je stres u pitanju, najosetljivije grupe mišića su mišići ramena i vrata, pa ovu vežbu možete raditi fokusirajući se samo na ovu grupu. Vežbu možete raditi i pred spavanje jer će vam pomoći da se opustite i lepše utonete u san.

7. Savetujte se sa terapeutom

Ukoliko ste uradili sve što je bilo u vašoj moći da se izborite sa stresom, a da pritom ne vidite nikakve rezultate, vreme je da se posavetujete sa nekim stručnim licem. Nije strašno tražiti pomoć, savet ili ohrabrenje, već je mnogo gore dopustiti da se hronično stresno stanje odrazi i na vaše fizičko zdravlje. Lekar će vam ukazati na skrivene izvore stresa, dati vam savete za uklanjanje stresora i uputstva za nošenje sa stresnim situacijama. Tim psihijatara ordinacije MediHelp vam stoji na usluzi.

 

Sprečite migrene i glavobolje kontrolisanjem stresa »

Stres i depresija u ulozi naglih promena raspoloženja »

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone