Sve što treba da znate o EEG

Sve što treba da znate o EEGŠta je EEG?

EEG je skraćeni naziv za elektroencefalografiju, drugim rečima: praćenje elektro aktivnosti mozga elektrofiziološkim metodama. EEG je obično neinvazivna metoda u kojoj se primenjuju specijalne elektrode stavljene na glavu. Retko se koriste invazivne elektrode. EEG je metoda pomoću koje se meri voltaža promena na nervima mozga. Kada je reč o kliničkom pogledu, EEG predstavlja snimanje spontane moždane električne aktivnosti u jedinici vremena mnogim elektrodama postavljenim na lobanju pacijenta. Cilj je da se izmere nervne oscilacije, odnosno moždani talasi koji se potom očitavaju iz EEG signala.

Zašto se koristi EEG?

Epileptični talas snimljen EEG-omEEG se najviše koristi kao veoma pouzdan metod dijagnostifikovanja epileptičnosti. Epileptičnost pacijenta se utvrđuje abnormalnostima nastalim prilikom snimanja tj očitavanja EEG nalaza. Osim toga, veoma je korisna metoda u dijagnostici poremećaja spavanja, kome, encefalopatije i odumrlosti mozga (utvrđivanje smrti pacijenta). Prevashodno pomenutom, EEG testiranje je bilo veoma korisno u slučaju kada lekar sumnja na postojanje tumora, moždanog udara (šloga) i u slučaju nastanka drugih fokalnih poremećaja. Međutim, danas se daleko više koristi magnetna rezonanca zbog svoje visoke rezolucije anatomskog prikazivanja slike kao i čuvena kompjuterska tomografija, odnosno CT. Sa druge strane EEG i dalje ima veoma frekventnu primenu u slučaju dijagnoze i istraživanja, posebno u slučaju kada se zahteva vremenska rezolucija iskazana u milisekundskom opsegu – što CT i magnetna rezonanca ne mogu da snime.

Kada se koristi EEG?

Svakodnevno kliničko EEG snimanje iziskuje vreme pripreme pacijenta za njega i samo snimanje (koje traje do pola sata). Ovo snimanje uključuje očitavanje moždane aktivnosti pomoću elektroda i koristi se kada:

  • je neophodno odrediti da li je reč o epileptičnim napadima nastalim od strane drugih oboljenja kao što su sinkope (nesvestica), psihogeni neepiletični napadi, poremećaj pokreta ili kada je reč o vrstama migrenskih napada
  • je neophodno razaznati da li je reč o organskoj encefalopatiji ili delirijumu nastalom kao posledica psihijatrijskih sindroma
  • je neophodno ustanoviti odumrlost mozga dodatnim ispitivanjima itd.
  • lekar želi da ima uvid u karakteristike anestezije (intenzitet i vreme)
  • se intenzivno prate promene funkcija mozga u stanju nastanka posebnih hemoragija itd.

Kada EEG nije pouzdan metod dijagnoze neuroloških oboljenja?

1. Biološki uslovljeni pokreti

Elektrosignali koji se očitavaju na temenu glave pomoću EEG-a, a koji nisu uzrokovani celebralnim deformacijama, remete stvarnu sliku celebralnih očitavanja. Skoro uvek su EEG signali pod uticajem necelebralnih promena. Naime, ukoliko pacijent odgovara na neki stimulus treptanjem, pomeranjem oka ili naprezanjem očnih mišića, rezultati neće biti realistični. Isti slučaj je kada je srčani ritam pod uticajem nekog dodatnog stimulusa – rezultati će biti nerealistični u smislu neuroloških oboljenja. Naprezanje bilo kojih mišića doprineće istom. U tom slučaju razlika između neuroloških oboljenja i puke aktivnosti je velika u brojčanom smislu rezultata. Međutim, ukoliko, na primer, oči potpuno miruju – neće uticati na EEG negativno.

2. Uticaj okruženja

Osim pomenutih bioloških uticaja tela, postoje i faktori okruženja koji nerealistično utiču na rezultat očitavanja moždanih aktivnosti. Fizička nelagodnost prilikom očitavanja (položaj elektroda, temperatura prostorije, frekvencija napona, audio stimulusi okoline, svetlost itd.

Savremena medicina teži da pomoću novonastalih tehnologija razdvoji negativne i pozitivno influentne rezultate po smisao očitavanja, kako bi se dobili najrealističniji rezultati za dijagnozu obolelih pacijenata.

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone