Šta je depresija?

Prvi privatni centar za glavobolje i migrene u Srbiji

depresija

Depresija se definiše kao stanje neraspoloženja i averzije (otpora) ka bilo kojem vidu aktivnosti. Depresija utiče na misli osobe, njeno ponašanje, osećanja i poželjnost u društvu.

Depresivne osobe su vrlo neraspoložene, usamljene, anksiozne, beznadežne, bespomoćne, sa osećajem da su manje vredne, posramljene i neumoljive. Depresija rezultira u gubitku ineresovanja koja su ranije bila razlog okupacije, zadovoljstva i volje. Gubitak apetita ili pak prejedanje, problem koncetrisanja, senilnost – samo su neki od rezultirajućih dešavanja u depresivnom stanju. Međutim, insomnia (nesanica) ili naprotiv – prekomereno spavanje, izmorenost, bolovi, svrab – nervoza, predstavljaju psihijatrijske sindrome tj. depresivne poremećaje.

Uzroci nastanka depresije

Svakodnevne životne situacije mogu da uzrokuju depresiju. Neke od njih su očekivane i prirodne, kao: smrtni slučaj, negativni ishodi očekivanja, invalidnost, progresivno teško oboljenje, intezivni bolovi itd. Zapostavljanje ili zlostavljanje, nejednako iskazivanje ljubavi detetu od strane roditelja može da uzrokuje depresiju.  Kod odraslih ljudi  negativni ishodi najbitnijih životnih pitanja kao što je brak, obrazovanje itd., mogu takođe biti uzrok depresivnog stanja.

Finansijske poteškoće, problem na poslu, dodatni zdravstveni problem, ljubavni problem – posebno kod adolescenata mogu biti značajni razlozi za nastanak depresivnog stanja osobe.

Psihijatrijski sindromi depresije

Mnogobrojni su psihijatrijski sindromi koji pokreću depresivne promene osobe. Promene raspoloženja pripadaju grupi poremećaja koje najviše utiču na nastanak depresije. Najpermanentniji depresivni poremećaj jeste klinička depresija koja je unipolarni poremećaj i koju karakteriše dugotrajno depresivno stanje (i do dve nedelje), povlačenje u sebe, potišenost, nesanica, pesimističnost, beznađe i intelektualna usporenost.

Druga podvrsta depresije jeste bipolarna depresija kod koje osoba ima izraženu energiju i volju za određenom aktivnošću, potom naglo postaje pesimistična, mrzovoljna i ponekad agresivna! Poremećaj raspoloženja se usko graniči sa poremećajem ličnosti koju, dalje, karakteriše veoma izraženo depresivno raspoloženje. Takozvani poremećaj prilagođavanja sa depresivnim raspoloženjem predstavlja jedan od psiholoških odgovora na nejasne događaje ili izvore stresa u kojima emocionalni aspect osobe biva ugrožen.

Lečenje depresivnih stanja
Iako je jedan vid depresije prirodan i očekivan katkad u životu, dugoročno depresivno raspoloženje mora da se leči, posebno ako je u kombinaciji sa drugim zdravstvenim simptomima. Psihijatrijske i druge medicinske dijagnoze mogu biti od velike pomoći ovim osobama. Osobe sa depresivnim problemom zahtevaju daleko više razumevanja od okoline kao i pažnje, jer depresija sama od sebe retko prolazi i ovim osoba treba da se ukaže stručna pomoć psihijatra.

Obratite nam se ukoliko prepoznajete sebe ili vama drage osobe u pomenutom tekstu. Konsultujte se sa našim vrhunskim specijalistima!

 

Zatvori