neurologijaNeurologija je grana medicine koja izučava poremećaje nervnog sistema. Ona se bavi postavljanjem dijagnoze i lečenjem svih stanja i bolesti koje podrazumevaju centralni i periferni nervni sistem, njihovim krvnim sudovima i tkivima.

Neurolog pregleda pacijenta čiji simptomi sugerišu na neke probleme iz domena neurologije, kao na primer radikulopatija, neuropatija, šlog, demencija, paroksizam i epilepsija, alzhajmerova bolest, gubitak pažnje ili poremećaj hiperaktivnosti. Neurolog može biti uključen i u klinička istraživanja i praćenja. Neurologija je nehirurška grana medicine, ali njena odgovarajuća hirurška specijalnost je neurohirurgija.

Pacijent biva pregledan radeći neke mentalne testove, lekar takođe ispituje kranijalne nerve uključujući i vid, snalaženje u prostoru, refleksnost i senzaciju. Takođe, neurolog može da zahteva dodatno ispitivanje uključujući mnogobrojne druge testove, ultrazvuk krvnih sudova glave i vrata, elektroencefalografiju, elektromioneurografiju itd. Podaci dobijeni na ovaj način pomažu neurologu da lakše odredi da li je problem u centralnom nervnom sistemu ili perifernom nervnom sistemu. Lokalizacija patologije je od vrhunskog značaja za uspostavljanje različitih dijagnoza lečenja.

Klinički zadaci

Često će neurolog izvesti lumbarne punkture kako bi imao pristup karakterističnosti cerebrospinalne tečnosti. Usavršavanje genetskih testiranja postalo je veoma bitno sredstvo u klasifikaciji naslednih neuromuskularnih bolesti.

Odnos neurologije i kliničke neurofiziologije

U nekim državama kao što je Nemačka i Amerika, neurolozi se usavršavaju i u smislu kliničke neurofiziologije. Zapravo, neurofiziologija podrazumeva korišćenje elektrodijagnoza: EEG, EMG, intraoperativnog nadgledanja, pokretanja i nadgledanja potencijala. U nekim drugim državama, neurofiziologija je sastavni deo neurologije, kao što je u Srbiji, Engleskoj, Švedskoj itd.

Preklapanje neurologije i psihijatrije

Danas je neko opšte mišljenje da su mentalne bolesti zapravo poremećaji u domenu neurologije koji utiču na centralni ili periferni nervni sistem i da bolesti mozga i uma predstavljaju dve različite vrste bolesti. Međutim, ranije su neki od neuroloških poremećaja bili samo deo priče psihijatrije. Istini na volju, neurološki poremećaji često uključuju i psihijatriju, posebno u slučajevima nakon moždanog udara, kada je pacijent veoma depresivan, dementivan, u slučajevima kognitivnih disfunkcija i promena raspoloženja, u slučajevima parkinsonove, hantingtonove i alzhajmerove bolesti itd. Ali ne postoji uvek jasno definisana granica između ove dve oblasti na biološkoj osnovi.

Preklapanje neurologije sa drugim oblastima

Neurologija se preklapa sa nekim drugim specijalnostima koje su uslovljene od države do države. Na primer, akutna trauma glave se najčešće leči od strane neurohirurga, a nekad je leči heurolog ili specijalista rehabilitacione medicine. Iako su se slučajevi koji su doživeli moždani udar lečili od strane interniste, potreba za vaskularnom neurologijom je postala neophodna.

Klinički neuropsiholozi često treba da odrede ponašanje mozga kako bi neurolozi mogli lakše da odrede dijagnozu, isplaniraju strategiju rehabilitacije, označe kognitivne sposobnosti. Na primer: određivanje abnormalnog starenja ili praćenje demencije.

Centar za demencije » 

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone