Migrena je vrsta neurološkog oboljenja koju karakteriše glavobolja koja ima tendenciju ponavljanja na identičan ili gotovo identičan način i koja može da bude veoma intenzivna. Migrena je često praćena sa simptomima autonomnog nervnog sistema (mučnina, povraćanje, bledilo ili hiperemija kože , znojenje itd.). Sama reč je grčkog porekla i ima značenje bola u jednoj polovini glave. Bol u jednoj polovini glave je najustaljeniji uz pulsirajuću komponentu najčešće prilikom pokreta glave ili fizičke aktivnosti i mogu da traju i do 72 sata.
Simptomi migrene
Kod 15-30% pacijenata migrenskoj glavobolji prethodi aura. Ispoljava se kao prolazni neurološki poremećaj. Ona se najčešće manifestuje u vidnom polju kao smanjenje oštrine vida ili gubitka delova vidnog polja, svetlosnih bljeskova ili svetlećih izlomljenih linija i dr. Simptomi aure ređe mogu biti ispoljeni u vidu motornih slabosti ili trnjenja ekstremiteta, smetnji koncentracije i izgovaranja. Aura obično traje od nekoliko minuta do manje od sata. Jačina bola, njegovo trajanje i učestalost napada zavisi od više faktora. Najčešći prateći simptomi migrene su mučnina, povraćanje, prekomerna osetljivost na svetlost, zvuk i mirise. Aura se ispoljava u vidu neurološkog poremećaja koji prethodi glavobolji. Bol se pogoršava fizičkom aktivnošću. Aura ponekad može da se pojavi i bez prateće migrenske glavobolje.
Detaljnije: Migrena sa aurom »
Uzroci nastanka migrenske glavobolje:
Iako ne u potpunosti dokazano, smatra se da su uzroci nastanka migrenskih glavobolja kombinacija genetskih faktora i faktora okruženja (stres, na primer). Migrene mogu da budu učestao porodični problem. Disbalans hormona u krvi, takođe, predstavlja jednu od glavnih razloga nastanku migrenskih glavobolja. Početak puberteta može kod devojčica i dečaka biti okidač migrenske glavobolje. Takođe izmena nivoa polnih hormona kod žena tokom menstruacionog i ovulacionog ciklusa daje značajno veću učestalost migrenske glavobolje u odnosu na muški deo populacije. Tokom trudnoće naročito drugog i trećeg tromesečja migrena se značajno ređe javlja ili je u kompletnoj remisiji.
Kada se nastanak migrenske glavobolje pripisuje genetskim faktorima i faktorima sredine, najpre se misli na neurovaskularne poremećaje. Glavna teorija nastanka migrene predstavlja povećanu nadražljivost potiljačnih delova moždane kore i uticaj ovog neurogenog poremećaja na krvne sudove moždanih ovojnica i delova korteksa. Prvo nastupa kratkotrajan spazam, a zatim i dilatacija (širenje)krvnih sudova, praćeno njihovom povećanom propustljivošću i prelaskom tečnosti u okolinu krvnog suda. Međutim, ne utiču samo genetski faktori na nastanak migrene, već i depresija, anksioznost, bipolarni poremećaji kao i mnogi drugi biološki uzročnici.
Genetski faktori:
Istraživanja na blizancima su pokazala su da i do 50% šansi za nastanak migrenske glavobolje predstavljaju genetski faktori i obično ovakvo stanje podrazumeva pojavu aure pre glavobolje. Takođe, posebna vrsta gena može da poveća rizik za nastanak migrene u znatnoj meri.
Ostali uzročnici nastanka:
Sa gledišta fiziološkog aspekta, česti tzv. trigeri su: stres, glad, premor – koji može da izazove i tenzionu glavobolju. Psihološki stres predstavlja većinu uzročnika nastanka glavobolje. Ali i fizičke povrede mogu da budu okidač ili povećaju učestalost već postojeće migrenske glavobolje. Čest je nastanak migrene i kod osoba ženskog pola pri pojavi menstruacije, upotrebi kontracepcije, u menopauzi i sl. Pomenuti hormonski uticaji se posebno odnose na migrenske glavobolje bez aure. Takođe je bitno naglasiti da nije tipično za migrenu da se javi u drugom i trećem trimestru trudnoće.
Hrana može da bude jedan od uzročnika, ali jasno objašnjenje ne postoji. Najčešće se radi o hrani koja se konzumira nakon perioda fermentacije ili drugih oblika tehnološke obrade. Smatra se da neka vrsta hrane utiče negativno na hormone kod pojedinih osoba i da time doprinosi nastanku glavobolje.
Centar za lečenje glavobolje i migrene »
