Elektromioneurografija (EMNG) dijagnostikaElektromioneurografija predstavlja savremenu neurofiziološku, elektrodijagnostičku  metodu ispitivanja električne aktivnosti mišića, neuromišićnih spojeva i perifernih živaca. Interpretacijom nalaza možemo razlikovati mesto, rasprostranjenost i nivo oštećenja ispitivanih struktura.

Šta podrazumeva elektromioneurografija?

Elektromioneurografija se, zapravo, zasniva na sposobnosti mišića da za vreme svoje aktivnosti proizvode akcione potencijale  koje aparat elektromiograf registruje pomoću elektroda. Ove elektrode ili mikroelektrode se ubadaju u pojedina mišićna vlakna i time registruju aktivnost mišića. Odgovor nerva na stimulaciju vizuelno se prikazuje na ekranu katodnih cevi aparata, ili na monitoru računara. U principu ova metoda se primenjuje zajedno sa elektromiografijom. U zavisnosti od simptoma i vrste bolesti, elektromineurografijom se ispituje veći ili manji broj mišića u opuštenom stanju i u stanju kontrakcija. Upotrebljava se koaksijalna iglasta elektroda, u kanili – koja je nalik injekcijskoj igli. Žica je od platine, a električne signale  uspostavljamo između kanile i žice. Istovremenim ili pojedinačnim registrovanjem pokretnih promena pri pasivnim ili aktivnim pokretima, dobijamo potpuni uvid u motoriku bolesnika. Ovo je posebno bitno kada se planira rehabilitacija bolesnika. Ovo ispitivanje je neznatno bolno , samim tim bolesnici ga lako podnose.

Zdrav mišić prikazuje potencijale samo pri svojoj aktivnosti, međutim pri mirovanju, vlada tzv. električna tišina. Kada je reč o patološkim slučajevima, nekad je moguće registrovati potencijal čak i pri mirovanju mišića I faskulacije. Ovo je zapravo, znak denervacije mišićnog tkiva i neuravnoteženi akcioni potencijal za vreme voljne kontrakcije.

Prednosti elektromioneurografije

Elektromioneurografijom se veoma lako i brzo može utvrditi klinička dijagnoza bolesti i povreda perifernog nervnog sistema (nasledne neuropatija, polineuropatija, radikulopatija, kompresivna mononeuropatija, različitih miopatija, autoimune bolesti i bolesti motornog neurona), raznih oboljenja i povreda moždanih nerava, kao što je na primer, nervus facialis. Ovim se takodje može ustanoviti ekslpolaracija analnog i uretralnog sfinketa kod povreda kičmene moždine.  Pomenuti pokazatelji mogu da ukažu, takođe, na bolesti kao što je mišićna distrofija, polimiozitis, miotonija, insuficijenciju neuromišićnih sinapsi (miasthenia gravis i miastenični sindromi), ALS itd. Stimulacija mišića se vrši kratkim električnim nadražajem, strujom maksimalnog intenziteta od 100 mA i time se registruje zapis električne aktivnosti u mišićima. Kad normalan mišić miruje, nema električne aktivnosti. Kada se mišić stimuliše, registruje se električna aktivnost.

Uloga elektromioneurografije (EMNG)

Uloga je višeznatna. Ovo ispitivanje može da ima ulogu dopunske dijagnostičke metode pomoću koje se ispituju oboljenja mišića, diferenciraju se miogene ili neurogene lezije, kao i da li su lezije (oštećenja) lokalizovane ili difuzne, kompletne ili parcijalne. EMG  je veoma pogodna u dečijem uzrastu radi procene sazrevanja centralnog nervnog sistema (mijelinizacija). Ovaj pregled je pogodan i kod dijagnoze nekih poremećaja tonusa, usporenog motornog razvoja, nejasnih slabosti ruku i nogu itd.

Pored toga što EMNG predstavlja dijagnostičku neurofiziološku metodu, ovo je ujedno i prognostička metoda pomoću koje se može pratiti tok i prognoza bolesti, odnosno oporavak pacijenta.

Pre primene elektromioneurografije, neophodno je obaviti detaljan klinički i neurološki pregled, a veoma često i neka ispitivanja kao što su laboratorijske analize krvi, cerebrospinalne tečnosti, ultrazvučni pregledi parenhimskih organa, krvnih sudova, radiografija, magnetna rezonanca, skener itd.

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone