Apsans napadi, poznati i kao mali epi napadi, uglavnom se ispoljavaju kod dece i mlađih ljudi, ali nije isključena ni odrasla populacija. Nisu tako dramatični za okolinu kao veliki epileptični napadi ali ih svakako treba znati prepoznati i pomoći.
Apsans napadi i epilepsija
Epilepsija kao hronična neurološka bolest ispoljava se epileptičnim napadima koje delimo u dve grupe, gde svaka grupa ima svoje karakteristične predstavnike:
| Fokalni epi napadi | Generalizovani epi napadi |
| Sa gubitkom svesti – ponavljajući pokreti trljanja ruku, žvakanja, kretanja u krug bez reakcije na okolinu | Petit mal-mali ili apsans epi napad |
| Bez gubitka svesti – menjaju emocije, čulo mirisa, ukusa osobe tokom napada, nehotični trzaji uz reakcije na okolinu. | Grand mal – veliki epi napadi sa tonično-kloničnim grčevima ruku i nogu |
| Tonični napadi – samo prisutno kočenje mičića | |
| Atonični napadi – gubitak tonusa i kontrole nad mišićima | |
| Mioklonični napadi – kratkotrajni trzaji ruku i nogu | |
| Klonični napadi – ritmički trzaji mišića lica, ruku ili vrata |
Tabela 1. Podela i vrste epi napada
Napadi odsutnosti pripadaju generalizovanim epi napadima, što znači da je zahvaćeno celo područje mozga, za razliku od fokalnih napada ograničenih na jedno područje. Različti epi napadi imaju neke slične, a neke potpuno različite simptome. Kako ćemo prepoznati napad odsutnosti?
Simptomi apsans napada
Apsansi kod dece najčešće počinju između 4. i 10. godina života i dostižu vrhunac kada je dete uzrasta 5 do 7 godina. Češće se dijagnostikuje kod devojčica nego kod dečaka.
Kako se manifestuje apsans epilepsija:
- Nagli, kratkotrajan gubitak svesti i brz povratak.
- Napad traje od nekoliko sekundi do pola minuta.
- Prazan, odsutan pogled.
- Odsustvo svesti sa blagim kloničnim karakteristikama:
- titranje očnih kapaka,
- trzaji uglova usta, pokreti žvakanja
- klonične manifestacije u drugim mišićnim grupama koje mogu biti skoro neprimetne – trljanje prstiju, sitni pokreti obe ruke
- Moguća je kratkotrajna rotacija očiju ka gore.
- Prekidaju se aktivnosti koje su bile u toku – ako je osoba pričala, govor postaje usporen ili se prekida; ako je hodala u momentu prestaje i ostaje u mestu; ako je jela prestaje sa žvakanjem ili ruka sa zalogajem ostaje na putu do usta.
- Nakon napada odmah se vraća započetim aktivnostima, nema perioda dezorijentacije i ošamućenosti.
- Napadi se mogu manifestovati nekoliko puta dnevno do čak i stotinu ponavljanja, što ometa osobu u koncentraciji i obavljanju životnih aktivnosti.
Kada pozvati hitnu pomoć kod apsans napada?
Iako ovaj oblik epi napada svojim izgledom spada u manje dramatične, postoje stvari koje signaliziraju da treba pozvati hitnu pomoć, a to su:
- Produžene epizode izmenjenog ponašanja koje traju duže vreme, do čak nekoliko sati, što može ukazivati na epileptični status
- Nakon aspans napada koji traje duže od pet minuta
Uzroci i faktori rizika za nastanak apsans napada
Prema istraživanjima naučnika iz mnogih oblasti medicine došlo se do zaključka da genetika ima najveću ulogu u svim generalizovanim tipovima epilepsije, što ubraja i napade odsutnosti. Smatra se da je uključeno nekoliko gena, ali konkretni detalji o načinu nasleđivanju još uvek nisu poznati.
Faktori rizika su:
- Uzrast, do 14.godine se najčešće pojavljuju
- Pol, devojčice su više podložne oboljevanju od apsans epilepsije
- Pozitivna porodična anamneza, skoro četvrtina dece ima među bliskim rođacima osobe koje imaju epi napad
Mere prevencije za nastanak apsans napada
Na žalost, pošto je za nastanak napada odsutnosti zadužen samo genotip (genetski nasleđen materijal), bez fenotipa (uticaj uslova sredine), ne postoji način preveniranja njihove pojave.
Postavljanje dijagnoze i lečenje
Dijagnostika apsans epilepsije podrazumeva četiri izvora podataka i potvrde:
- Prvi izvor je opisivanje simptoma koji su primećeni kod deteta, od strane roditelja, rodbine, školskog osoblja.
- Drugi je test hiperventilacije pri čemu duboko ventiliranje duže od dva minuta može isprovocirati apsans napad.
- Magnetna rezonanca glave, MRI može potvrditi odsustvo drugih uzroka epi napada, tipa tumora na mozgu ili moždanog udara.
- Snimanje EEG-a, elektroencefalogram snima električnu aktivnost mozga pri čemu se napadi odsutnosti beleže i prepoznaju kao određeni tip moždanih talasa.
Lečenje epilepsije sa apsans napadima sprovodi se uvek pod budnim okom neurologa (stručnog za dečiju neurologiju ukoliko je pacijent dete). Terapija podrazumeva:
- Medikamentozno lečenje, upotreba određenih antiepileptika po receptu specijaliste koji prati pacijenta.
- Izuzetno, ako medikamenti ne deluju razmatra se i uvođenje terapeutske keto dijete. Ova dijeta nema naučne dokaze o dejstvu kod apsans napada, samo iskustvene da je smanjila epizode napada za više od pola kod većine pacijenata.
- Podrška medikamentoznoj terapiji je svakako higijensko-dijetetski režim života, dovoljno sna, redovna uravnotežena ishrana, blage fizičke aktivnosti, izbegavanje stresnih situacija.
Apsans napadi i svakodnevni život
Kao što smo rekli, osobe koje su najviše pogođene napadima odsutnosti su deca. Stoga su roditelji najviše uznemireni zbog uticaja epi napada na dečije aktivnosti, njihov život i budućnost.
Bitno je istaći da roditelj svojim brižnim ali realnim i razboritim aktivnostima može svom detetu obezbediti relativno normalan život u kom su epi napadi pod kontrolom, i to na sledeći način:
- Da pazi da dete pravilno uzima preporučen lek.
- Da ne menja doze na svoju ruku, već samo u konsultaciji sa lekarom.
- Da omogući da dete ima redovan san, kvalitativno i kvantitativno podržan.
- Da upozna osobe koje su u kontaktu sa detetom (rodbina, nastavnici, prijatelji) o prisutnoj bolesti i mogućim aspens napadima, i da to shvate i prihvate na najbolji način, te da se ne stvara i prenosi panika i uznemirenost na dete.
- Preporuka je da se izbegavaju, ili upražnjavaju uz poseban oprez fizičke aktivnosti poput plivanja, ronjenja ili planinarenja.
Veoma je bitno da se apsans napadi stave pod kontrolu jer oni utiču na svest i mogu ometati učenje i praćenje nastave, a takođe utiču na fizičku bezbednost deteta tokom fizičkih aktivnosti.
Što se prognoze tiče, one su prilično dobre. Većina dece odlično reaguje na lečenje antiepilepticima pa se napadi ne dešavaju. U velikom procentu, kod oko 75% dece, tokom tinejdžerskog perioda nestaju apsans napadi.
Razumevanje i podrška osobama sa apsans epilepsijom
Da bismo neku bolest razumeli i znali kako da se postavimo prema obolelima, moramo imati dovoljno informacija i znanja o svemu tome. Na žalost oboleli od epilepsije žive nepravedno stigmatizovano, a što veći protok edukativnih tekstova i razgovora lako može unaprediti njihov položaj.
Informacije o epilepsiji treba da budu dostupne putem raznih medija, usmenih i pismenih, da bi svaki čovek mogao da prepozna i pomogne osobi koja ima bilo koju vrstu epi napada.
Šta je bitno znati o apsans epilepsiji i epi napadima:
- Epilepsija nije zarazna bolest, družite se sa obolelima slobodno.
- Prva pomoć kod epi napada ne može ugroziti vas kao pružaoca pomoći, ali ako bolesnoj osobi ne pomognete ona je životno ugrožena.
- Ako vas dete koje ima aspens napad ne sluša i nema pažnju, nemojte vikati na njega, ponovite mu smireno ono što nije čuo, podržite ga.
- Nemojte ga ismevati i imitirati pokrete koje ima tokom apsens napada, ono to ne radi svesno ali vi da, što je velika razlika.
Svaki osmeh i reči podrške nakon epi napada, detetu ili odrasloj osobi su tada najpotrebniji i najefikasniji lek.
