O epilepsiji se kod nas, nažalost, veoma malo govori i malo zna. Epilepsija je nešto što se dešava drugima, kao da je to nešto što i nas ne može da zadesi i kao da se i sami nekada ne možemo naći u situaciji da pri epileptičnom napadu nekome pomognemo. U društvu su ljudi koji boluju od epilepsije neosnovano etiketirani, pa da bi izbegli sažaljive poglede, bolest često kriju. Sa druge strane, iskustvo im dokazuje da tako moraju da se ponašaju, jer poslodavci neretko izbegavaju da sarađuju sa osobama koje imaju ovu vrstu problema.
Epilepsija i epi napad
Epilepsija je hronična neurološka bolest od koje boluje oko 50 miliona ljudi. Karakterišu je povremeni i najčešće kratkotrajni poremećaj funkcije kore mozga. Ovakvi prekidi u radu mozga nazivaju se epileptični napadi. Stanje koje pokazuje sklonost ka ponavljanju epileptičnih napada zove se epilepsija, dok se epileptični napad može javiti i kod osoba koje nemaju epilepsiju. Stresogene situacije – hronična anksioznost, hronična neispavanost, teške traume – mogu dovesti do neuobičajene električne aktivnosti u mozgu koja će uzrokovati epileptični napad. Ukoliko se napad ponovi više od tri puta, možemo da sumnjamo na epilepsiju. Da bi se utvrdilo da pacijent ima epilepsiju, neophodno je uraditi kompletan neurološki pregled neurologa-epileptologa.
Kako prepoznati epileptični napad? – Simptomi
Pacijenti koji su već proživljavali napade mogu da osete da se novi napad sprema. Često ističu da se pred napad osećaju malaksalo, trnu im ruke i imaju nekontrolisane pokrete, ubrzan rad srca, osećaju mučninu i imaju osećaj težine u glavi. Nažalost, iako osećaju promene, napad ne mogu da preduprede, ali barem mogu da pripreme ljude iz svoje okoline na ono što im predstoji.
Klasični epileptični napad karakterišu sledeći simtomi: gubitak svesti, podrhtavanje ruku i nogu, grčenje celog tela, grčenje vilice sa penom i ugrizom jezika.
Epileptički napadi mogu da obuhvate izmenu:
- senzorijuma (čulnu interpretaciju okoline)
- senzibiliteta (osetljivosti na spoljne draži)
- motorike
- svesti
- pamćenja
- ponašanja
- kognicije (intelektualnog funkcionisanja)
- emocionalnih i autonomnih funkcija
Neki prateći znaci se po pravilu javljaju kod epileptičkih napada, a ređe kod napada druge prirode. Neki od njih su:
- jak ugriz jezika
- pražnjenje mokraćne bešike
- cijanoza
- prelom kostiju
- teža nagnječenja tkiva
- opekotine
Ukoliko se navedene karakteristične pojave za epileptični napad jave tokom spavanja, mala je verovatnoća da se radi o bilo čemu drugom sem o epileptičnom napadu. Takođe, mioklonus koji se javlja posle naglog buđenja i prethodnog nedovoljnog spavanja je po pravilu epileptički.
Kako reagovati?
Osoba u toku napada nije svesna, pa je ne pokušavajte dozvati ili osvestiti. Bitno je ne pokušavati ispraviti zgrčeno telo, nego pustiti da napad prođe. Ono što moramo da uradimo je da osobu okrenemo na bok i da sklonimo sve oštre predmete iz njene okoline kako se ne bi povredila. Ukoliko napad traje duže od nekoliko minuta, treba pozvati hitnu pomoć.
Ukoliko bolujete od epilepsije veoma je važno da o tome informišite sve prijatelje, članove porodice i kolege sa posla, kako bi, u slučaju da vam zatreba, mogli adekvatno da reaguju. Sve o ispravnoj reakciji, možete pročitati u članku Prva pomoć kod epileptičnog napada.
Kako epilepsiju držati pod kontrolom?
Ono što je veoma bitno, a što ljudi koji nemaju epilepsiju sebi mogu da uskrate, jeste svakodnevni kvalitetan odmor i dobar san. Kvalitetan san i odmor drže ovo oboljenje pod kontrolom.
Lečenje antiepilepticima uspešno je kod 60-70% bolesnika. Nekada se, ukoliko postoje izrazite promene u EEG-u, sa terapijom počinje već posle prvog napada. Bitno je slušati savete neuro-epileptologa ili neuropedijatra i odlaziti na česte i redovne kontrole. Lekove treba uzimati redovno i ne prekidati terapiju bez prethodnog savetovanja sa lekarom. Lekovima za epilepsiju se uglavnom može postići duga kontrola poremećaja svesti.
Zdrav i izbalansiran način života sa puno odmora, sna i uz konzumaciju vitamina dobrih za obolele od epilepsije, su ono što bi trebalo preduzeti kao preventivne mere. Stres bi trebalo redukovati na najmanju meru, kao i alkohol, opijate i bljeskajuću svetlost kompjutera i televizora.
Kontaktirajte Centar za epilepsiju dece i odraslih radi zakazivanja pregleda.
