Vrtoglavica je vrlo čest pratilac glavobolje i ona predstavlja samo neki od znakova moguće bolesti. Vrtoglavicu često pacijenti predstavljaju kao subjektivni simptom i ona ne mora da predstavlja bolest, kao što ni bol u glavi nije dijagnoza bolesti uvek. Vrtoglavica se opisuje osećajem nesigurnosti pri hodu i stajanju. Ovakva osoba je sigurna da bi pala ukoliko se ne bi pridržala za nekog ili nešto.
Faktori nastanka vrtoglavice
Vrtoglavica može da bude uzrokovana od strane više faktora, a najčešće je to u pitanju neka od bolesti srednjeg uha jer se tu nalaze periferno čulo ravnoteže. Poremećaj vestibularnog živca, na primer, može da izazove pomenute smetnje. Međutim, vrtoglavica je vrlo često propratni simptom većine glavobolja, posebno kada je reč o migrenamaili tenzionim i klaster glavoboljama. Kod migrenskih napada, neki od simptoma su vrtoglavica, nestabilnost, malaksalost, preznojavanje itd. Nijedna od pomenutih bolesti nije smrtonosna i nijedna ne asocira na tumor mozga ili slično, mada takve bolesti mogu da odaju prve slične simptome ukoliko su vrlo učestale i ukoliko lekovi nemaju efekta.
Vertigo i migrena?
Takođe, vrtoglavice mogu biti prisutne u okviru nagoveštaja migrenoznog napada, tj. tzv. aure ili u toku samog napada migrenozne glavobolje. Vrtoglavice su često prisutne i u periodima između napada glavobolje i kategorizuju se kao sinkope, presinkope, vertigo itd.
Osim pomenutog, postoji posebna vrsta migrene (vestibularna migrena) koju zapravo ne karakteriše primarna bol u glavi već izrazit osećaj vrtoglavice, propadanja, ljuljanja i okretanja – kako pacijenti opisuju, nestabilnost u hodu i mirovanju.
Dijabetična neuropatija može takođe da bude jedan od propratnih činilaca nestabilnosti i nesigurnosti pri hodu, ali i sedenju ili čak ležanju.
Ukoliko pacijent pati od neke vrste glavobolje a pri tome ima izražen osećaj nestabilnosti, vrtoglavice ili ,,pijanstva“ koji traje i nakon prestanka glavobolje, treba dodatno ispitati i centar za ravnotežu. Bolesti perifernog centra za ravnotežu mogu da budu Meniereva bolest ili razne upale. U tom slučaju vrtoglavica tj. glavobolja može da bude uzrokovana višestranim delovanjem. Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica predstavlja najčešći poremećaj ovog tipa gde je migrena sastavni deo. Razni mehanizmi ukazuju na to da genetski faktori i vascularno oštećenje ušnog labirinta rezultiraju u glavobolji i vrtoglavici.
Iako vrtoglavica sama po sebi nije opasna ne treba je shvatiti olako, pogotovo ako je učestala. Vrtoglavica može da nastane kao centralni ili periferni poremećaj. Ukoliko je manifestovana kao centralni poremećaj, npr. krvarenje u mozgu ili tumor, tada je svakako ne treba shvatiti olako.
Osim pomenutog, vrtoglavica i glavobolja zajedno mogu da ukažu i na moždani udar, multiplu sklerozu i druge ozbiljnije bolesti, stoga svaki pacijent treba da se ispita i da se utvrdi njihova etiologija što rezultira i odgovarajućim lečenjem.
