Uzroci za nastanak demencije su mnogobrojni, često i nepoznati. U zavisnosti od uzroka (ateroskleroza, metabolički ili hormonski poremećaj ili deficijencija esencijalnih gradivnih materija i vitamina) mogu biti lečive ili nelečive. Najoštećenija je memorija, vizualno poimanje, jezik (govor), pažnja i logički aspekt.
Većina demencija su spore, ali progresivne. Vreme kada pacijent počne da pokazuje dementnost nije vreme nastanka bolesti. Demencija se razvijala duži period pre toga. Moguća je pojava dve ili više vrsta demencije u isto vreme. Postoji kombinacija Alchajmerove bolesti i neke druge vrste demencije, npr. vaskularna demencija.
Mnogobrojni su psihološki problemi kao i problemi ponašanja koje poseduju dementne osobe: problem neuravnoteženosti, otežan govor, žvakanje i gutanje, gubitak orijentacije u vremenu, otežano pamćenje, gubitak interesovanja, pasivnost. Prisutni su i problemi percepcije, kao i vizuelni problemi.
Problemi ponašanja su gotovo uvek prisutni i oni podrazumevaju: uzrujanost, depresiju, nemir, ushićenost, razdražljivost, apatiju, impulsivnost itd.
Ukoliko se dođe u situaciju sa kojom ne može da se nosi, dementna osoba će početi da izražava bes ili tugu. Depresija obuhvata oko trećine dementnih osoba, kao i agresija. Svaka od ovih bolesti zahteva posebnu pažnju, pristup i lečenje.
Blagi kognitivni poremećaj
U početnom stadijumu demencije simptomi možda nisu odmah vidljivi, ali su promene na mozgu svakako već duži vremenski period bile aktivne. Ovakve osobe obično ostvare 27/30 poena na kognitivnom testu, što je normalno, međutim imaju problem pri pamćenju, prisećanju ili organizovanosti dana itd. U ovom stadijumu pacijenti mogu sami da žive i funkcionišu. Rana faza dementnosti podrazumeva isto ovo, ali u malo agresivnijem obliku gde pacijent ostvaruje 20-25 poena na testu, gde mu je neophodno opominjanje da popije lekove, okupa se itd.
Srednji kognitivni poremećaj
U opštem smislu, simptomi koje je pacijent iskusio u prethodnoj fazi sada postaju sve gori i napredniji. Pad kognitivnih sposobnosti je individualan od osobe do osobe. Test poeni su od 6-17/30, zaboravljaju nove informacije, dane, događaje, nesposobni su da reše svakodnevne funkcionalne probleme, društveno shvatanje je ograničeno itd.
Uznapredovali kognitivni poremećaj
Pacijenti u ovom stadijumu demencije iziskuju stalnu pomoć u svim životnim funkcionisanjima. Ne mogu da se prisete ničeg, ne prepoznaju najbliže, nemaju san itd.
Primarna demencija
Primarna demencija je direktan produkt oštećenja mozga.
- Često je zvana i Alchajmerova bolest i čini polovinu demencija među starijima. Mozak nepovratno propada i smrt nastaje u roku od 12 godina. Češće se javlja kod ženskog pola. Pacijent ne može da se koncentriše niti pamti, deluje razdražljivo i pogubljeno – uskoro ostavlja uticaj na svakodnevno funkcionisanje. Uzrok je direktno povezan sa propadanjem cerebralnog korteksa usled gubitka nervnih ćelija i vlakana. Može je prouzrokovati aluminijum ili zarazne bolesti kao encefalitis i mengitis itd. Kratkotrajni gubitak memorije i problem pronalaženja reči su glavni vidljivi simptomi. Vizuelno-prostorno snalaženje – orijentacija (mogu se lako izgubiti), zaključivanje, rasuđivanje i uvid u svakodnevne stvari takođe su neki od simptoma nemogućnosti funkcionisanja.
- Povreda ili bolest krvnog suda mogu da izazovu vaskularnu demenciju, a njeni simptomi su direktno povezani sa mestom i količinom nastanka povrede. Povreda hipokampusa ili talamusa može da dovede do iznenadnog kognitivnog odumiranja. Vaskularna demencija može da nastane od visokog krvnog pritiska, pušenja, visokog nivoa holesterola itd.
- Parkinsonova bolest: pacijent sa Parkinsonoviom bolešću u kasnijim fazama često imaju manje ili više izraženu demenciju. Podrhtava mu telo, ukočenost mišića je prisutna, kao i nepokazivanje emocija.
- Frontotemporalnu demenciju karakterizuju jezički (govorni) problemi. Osim toga, pacijent sa ovom vrstom demencije zaboravlja, povlači se i nije svestan svoje bolesti. Biva socijalno neprikladan, komentarišući seks i sl. Ovakve osobe su vrlo apatične (nije im stalo ni do čega i ni do koga).
Sekundarna demencija
Ona nastaje u bolestima koje ne napadaju mozak direktno.
- Ovakva podela demencije podrazumeva druga stanja i bolesti, kao što je disbalans hormona ili depresija. Za vreme trajanja depresije pacijent pokazuje znakove dementnosti, kada pacijent nije pod stresom, demencija biva jedva prisutna. Infekcije i mnogi lekovi takođe mogu da izazovu ovo stanje.
- Povratna faza: faza u kojoj je pacijent ima problem sa štitnom žlezdom (hipotireoidizam), nedostatkom B12 vitamina, Lajmskom bolešću itd.
