Migrena i ostale glavobolje

migrena-i-ostale-glavobolje

MEDIHELP U BORBI PROTIV GLAVOBOLJE

Dr Srđan Sretenović

Da li Vas je ikada bolela glava? U 99,9 odsto slučajeva, odgovor je „DA“, a to je zapravo procenat svetske populacije ispitanika koji je makar jedanput u životu imalo glavobolju. A od kakve glavobolje Vi patite? Obično je potrebno mnogo reči za opis „nemani“, koja vas često u potpunosti onesposobi za profesionalne, društvene i porodične aktivnosti. Vašem doktoru je svaka nijansa opisa te nemani jako bitna, s obzirom da trenutno poznajemo preko 300 različitih vrsta glavobolja, od kojih je većina „bezopasna“, mada neke od njih mogu nagovestiti i vrlo ozbiljna oboljenja kao što su tumori mozga, prskanja krvnih sudova mozga…

Šta je to glavobolja? »

Celodnevni bol

Skoro 18 tipova migrenskih glavobolja dodatno komplikuje dijagnostifikovanje i same migrene, mada je opšteprihvaćeni stav, često i u stručnim krugovima, da je migrena sasvim obična i bezopasna glavobolja.Sledbenici ovakve tvrdnje su uglavnom oni koji od nje ne boluju. Ali statistika je neumoljiva: od 15 do 18 odsto svetske populacije žena i šest odsto muškaraca boluje od migrene. Najčešće se javlja između 12. i 45. godine života, sa povećanjem broja i intenziteta napada između 35. i 40. godine, upravo u profesionalno najproduktivnijem periodu života. Napadi najčešće traju oko 24 sata, a 53 odsto migrenskih bolesnika u toku intenzivnih glavobolja nisu sposobni da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Čak 31 odsto pacijentata je zbog migrenskih ataka izgubilo najmanje jedan radni dan na poslu ili školi u prethodna tri meseca, 51 odsto pacijenata ima smanjenje radne i školske produktivnosti za preko 50 odsto u toku migrenskih napada, a 66 odsto migrenskih bolesnika sa tri i više napada mesečno boluje od depresije. I na kraju, ova „bezopasna“ bolest na godišnjem nivou zbog pada kvaliteta života, smanjenja radne produktivnosti ili odsustva sa posla košta SAD oko 13 milijardi dolara, a zapadnu Evropu oko 10 milijardi evra.

Simptomi migrene

Dva najčešća tipa migrene su migrena bez aure i migrena sa aurom.Auru predstavljaju simptomi koji obično prethode i gube se sa početkom migrenske glavobolje i traju od 20 do 60 minuta, a ispoljeni su u vidu zamućenja ili suženja vidnog polja, svetlih tačkica, cik-cak linija pred očima, vrtoglavice, otežanog govora ili trnjenja, ali i slabosti ili oduzetosti jedne polovine tela. Nakon prekida ovih uvodnih tegoba nastupa intenzivna glavobolja koja traje između četiri i 72 sata. Glavobolje su tipične, jednostrane, pulsirajuće, praćene mučninom, povraćanjem, pacijentima obično smeta svetlost, mirisi, buka, a intenzitet glavobolje se pojačava u toku fizičkih aktivnosti. Najčešće su provocirane menstrualnim ciklusom kod žena, alkoholom, umorom, glađu, stresom, klimatskim promenama, specifičnom hranom (čokolada, punomasni sirevi, lešnici, bademi, orasi, suhomesnati proizvodi, voće bogato vitaminom C). Ukoliko postoji i nasledni faktor, ovako opisanu glavobolju nije teško dijagnostifikovati. Međutim, opisane glavobolje mogu trajati i duže od 72 sata i mogu biti vrlo česte, nekada i svakodnevne.

I sama klinička slika može biti neobična, praćena drugim različitim simptomima, te je u tim slučajevima neophodna dopunska dijagnostička procedura, od analiza krvi, pregleda oftalmologa, dopler dijagnostike krvnih sudova, nekada elektroencefalografije, CT-a ili nuklearne magnetne rezonance mozga.

Problem i depresivnost

Aktuelne savremene terapijske procedure i protokoli doneli su znatne novine u uspešnom lečenju migrene. Ukoliko je reč o migreni slabijeg intenziteta, koja se javlja manje od tri puta mesečno, onda se primenjuju isključivo lekovi za prekid glavobolja i to najčešće nesteroidni antireumatici u prvom izboru, ali po potrebi i preparati dihidroergotamina ili triptani, kao lekovi poslednje generacije. Međutim, poseban problem su teški ataci koji su od početka praćeni intenzivnim povraćanjem, a koji se moraju tretirati parenteralno (infuziona ili intramuskularna terapija) u zdravstvenim ustanovama s obzirom da je često potrebna i nadoknada tečnosti. Takođe, neretko se dešava da pacijenti imaju više od tri ataka mesečno, što je uslov za uvođenje preventivne terapijske procedure usmerene u pravcu smanjenja učestalosti napada. Dugogodišnji bolesnici od teških formi migrene su najčešće pacijenti koji imaju hronični duševni bol, koji je primarno ispoljen u depresivnom raspoloženju, te su antidepresivi česti terapijski pratioci.

Timovi lekara različitih specijalnosti, pod patronatom neurologa specijalizovanih za ovu oblast neurologije, uspeli su da standardizuju terapijske i dijagnostičke procedure i kod najtežih oblika migrenskih i drugih vrsta glavobolja do te mere da pacijenti migrenske atake imaju znatno retko ili ih uopšte nemaju, ili su oni u samom početku adekvatno prekinuti. Dakle, i za glavobolju ima leka!

Nisu sve glavobolje migrene

Kao što rekosmo, postoji preko 300 različitih vrsta glavobolja, grubo podeljenih u primarne i sekundarne, u zavisnosti da li se te glavobolje javljaju kao samostalni fenomen, ili su udružene i posledične sa nekim drugim aktuelnim oboljenjem.

Najčešće su Tenzione glavobolje, kontinuirane jednostrane ili obručne glavobolje koje mogu trajati i danima.

Trigemino-autonomna grupa glavobolja, čiji je najčešći predstavnik Klaster glavobolja, koja se karakteriše intenzivnim i neizdrživim atacima pulsirajućeg bola oko jednok oka, koje suzi i postaje crveno, nekada se i spusti kapak sa iste strane, ili „procuri“ nos. Ovakva glavobolja traje do 3-4 sata, i spontano isčezne, ali su napadi u više navrata ponavljani svakodnevno. Specifična terapijska procedura u najvećem broju slučajeva ima uspeha kod takvih glavobolja.

Slična ovoj glavobolji je i Paroksizmalna hemikranija, koja se pak leči sasvim drugim lekovima. Retke primarne glavobolje predstavljaju Glavobolje u toku kijanjaGlavobolje u toku seksualnog odnosa „Koitalne glavobolje“…

Intenzivne, iznenadne glavobolje koje pacijenti opisuju kao „strela“ ili „grom“, a koje zahvataju različite delove liica, glave i vrata nazivamo „neuralgijama„, a koje se uspešno kupiraju antiepilepticima. One pak nekada mogu biti propratni simptom ozbiljnog oboljenja glave i struktura vrata.

Vaskularne glavobolje su glavobolje koje često prate ozbiljna oboljenja krvnih sudova mozga i vrata, kao što su aneurizme krvnih sudova, moždano krvarenje, urođene malformacije krvnih sudova, ali i u sklopu trpljenja mozga kog jako visokog krvnig pritiska.

Posebnu grupu glavobolje čine one koje su posledica različitih oboljenja oka, usne duplje, kostiju lobanje i kičmenog stuba vrata, oboljenja uha grla i nosa. Ove glavobolje su često posledica tumora ovih regija.

Temporalni arteritis, oboljenje koje se skoro isključivo javlja u starosti, biva praćeno svakodnevnim dnevno-noćnim glavoboljama, dominantno regije slepoočnica. Kod ovih pacijenata nalazimo tvrdu i bolnu površnu arteriju slepoočnice. Opisane glavobolje su praćene opštom slaboću, malaksalošću, neraspoloženjem, bolovima u mišićima i zglobovima, nekada i blago povišenom temperaturom, i ukoliko se na vreme ne prepoznju, ova bolest može zavržiti i fatalno.

Prekomerna doza ili zloupotreba analgetika

Poseban problem su pacijenti koji neadekvatno sami leče svoje glavobolje ogromnim brojem tableta i rastućim dozama različitih analgetika. Na taj način formiraju posebno težak oblik glavobolje koja se naziva „glavobolja kod prekomerne upotrebe lekova„, koja je često terapijski rezistentna i mora se u cilju specifične detoksikacije i prekidom upotrebe dotadašnjih lekova nekada lečiti i u bolničkim uslovima, ili specijalnim centrima za glavobolje, kao što je Centar za glavobolje Medihelp.

Povezani članci