Dr Srđan Sretenović: Ljudsko telo bez tajni
KOLOR DOPLER DIJAGNOSTIKA KRVNIH SUDOVA
Pravovremenim uvidom u stanje krvnih sudova pacijenata, uz pomoć sve savršenijih dijagnostičkih neuroimidžing procedura, značajno im se može pomoći da izbegnu nekada i po život opasna cerebrovaskularna oboljenja.
Fascinantan razvoj neuronauka, naročito u poslednjih dvadeset godina, doveo je do brojnih novih saznanja, koja su u mnogome doprinela razumevanju etiopatigeneze ilečenju mnogih neuroloških i drugih oboljenja. Naš uvaženi specijalista neurolog, dr Srđan Sretenović, ističe da je tako brzom napretku savremene medicine svakako pomogao i paralelan razvoj dijagnostičkih procedura, koje su sve savršenije, i sve dublje prodiru u „tajne“ ljudskog tela. Jednu od takvih metoda nesumljivo predstavlja i primena ultrazvučne kolor dopler dijagnostike u ispitivanju krvnih sudova.
Kolor dopler je ultrazvučna metoda za ispitivanje strukture zidova i izgleda krvnih sudova, kao i kvaliteta cirkulacije. Upotrebom doplerovog efekta nadogradila je prethodne metode konvencionalnog ultrazvuka, dajući realnu sliku ispitivanih sudova, uz mnoštva podataka o cirkulatornim parametrima najčešće magistralnih (glavnih) arterijskih i venskih krvnih sudova celog tela, što lekarima kliničarima ili vaskularnim hirurzima značajno olakšava terapijski pristup potencijalnom oboljenju.
Brže određivanje terapije
Ovom metodom moguće je, pre svega, vrlo precizno proceniti kvalitet protoka, izražen u mililitrima u minuti, i tako definisati zadovoljavajući ili smanjeni protok. Uvid u stanje zidova krvnih sudova otkriće urodjene ili stečene promene, najčešće degenerativne-aterosklerotične. Poslednjih godina, pored standarne nativne primene kolor doplera, moguća su i dopunska ispitivanja morfo—cirkulatonih parametara primenom kontrastnih sredstava, što u mnogome opravdava naziv „ehoangiografija“, nesumljivo približavajući ovu metodu klasičnoj angiografiji. Kolor dopler metodom moguće je otkriti i urodjene promene oblika, komunikacija i projekcija krvnih sudova, urodjene slabosti zidova, pa tako dijagnostifikovati aneurizme, angiome, AV malformacije i druga vaskularna oboljenja.
Dr sci med Srđan Sretenović, specijalista neurologije, načelnik centra za lečenje glavobolja i migrene još je 1999. formirao prvi centar u tadašnjoj Jugoslaviji za lečenje i istraživanje migrenskih glavobolja – „Migrena Centar“.
Za bolesti krvnih sudova mozga naročito se zainteresovao na početku karijere, tokom rada u Bolnici za cerebrovaskulama oboljenja „Sveti Sava“u Beogradu. Posle dvogodišnjeg usavršavanja u Centru za istraživanje moždanog udara Neurološke klinike Medicinskog fakulteta Univerziteta u Torontu (u klasi Prof. dr J.W. Norisa), u Kanadi je nastavio i posledi-plomske studije, kao nosilac više projekata iz oblasti kliničkih istraživanja i inovacija u oblasti primene neurovaskularne ultrazvučne dijagnostike. Kao ekspert iz oblasti neuroangiologije Dr Sretenović je formirao neurovaskularnu ultrazvučnu laboratoriju u ordinaciji „MEDIHELP“ koja osim standardnih dijagnostičkih procedura primenjuje i specifične dijagnostičke tehnike. One se primenjuju u dijagnostifikovanju i detekciji embolusa (tkivnih, masnih ili gasnih čestica) u moždanoj cirkulaciji, otkrivanju značaja srčanih mana u nastajanju moždanog udara, kao i utvrdjivanju značaja potencijalne bolesti struktura vratne regije (degenerativnih bolesti vratne kičme i okolni mišićnih struktura) na nastanak vrtoglavice primenom specijalne tehnije „Dinamičkog Transkranijalnog doplera“. Ove napredne ultrazvučne tehnike doprinose brzom i neinvazivnom postavljanju ispravne dijagnoze, te nakon toga odredjivanju adekvatne terapijske procedure. Član je više domaćih i međunarodnih medicinskih udruženja: Srpskog udruženja neurologa, Internacionalne asocijacije za glavobolje (jedan je od njenih bord direktora), Svetske i Evropske alijanse za glavobolje. Ima zvanje nacionalnog eksperta iz oblasti neuroangiologije, i aktuelni je predavač na poslediplomskom usavršavanju iz oblasti neuroangiologije.
Na osnovu nalaza kolor doplera, pacijenti se vrlo brzo po potrebi selektuju za različite terapijske procedure, lekovima, a nekada i hirurškim intervencijama, naročito ukoliko je krvni sud sužen preko 75%, ili je poremećen pravac prostiranja krvnog suda, najčešće u vidu petlje i latinćnog slova „S“. U ovakvim slučajevima hirurške procedure sprečavaju skoro sigurnu komplikaciju ovakvih poremećaja, kao što je moždani udar (šlog). Značaj ove dijagnostike je toliko validan da je kod velikog suženja krvnih sudova vrata, za operaciju uklanjanja tih promena (endarkterektomija), vaskularnim hirurzima dovoljan samo kolor dopler izveštaj, čime se izbegava komplikovanija i rizičnija angiografska dijagnostika.
Loše navike i starenje
Obzirom da je ljudski vek ograničen, proces starenja počinje u momentu rodjenja, zapravo još u majčinoj utrobi. Krvni sudovi progresivno prirodno stare, ali dr Sretenović upozorava da se taj proces može značajno ubrzati lošim kvalitetom života (stres, loše životne navike – pušenje, alkoholizam), naslednom sklonošću, ili hroničnim oboljenjima kao što su šećerna bolest, hipertenzija, hiperlipidemija, razna sistemska oboljenja, fibromuskularna displazija zidova arterija…
Neinvazivna metoda
Na slikama: Magistralni krvni sudovi vrata
Kao osnovnu prednost kolor doplera nad drugim dijagnostičkim metodama, dr Sretenović izdvaja njenu neinvazivnost. To znači da ona ne oštećuje krvne sudove, niti tkivo kroz koje prodire ultrazvučni talas. Lako je dostupna pacijentima, i bez rizika se može koristiti neograničeni broj puta. Ipak, bez obzira na sve prednosti kolor doplera, i za ovu metodu postoji nekada neizbežni „zlatni standard“- angiografsko detaljno ispitivanje krvnih sudova putem kontrastnih sredstava, svejedno što ta metoda nosi i izvestan stepen rizika.
Ova stanja i oboljenja vremenom povredjuju i oštećuju zidove krvnih sudova, taložeći u njima štetne materije (masnoće, kalcijum…), što stvara uslove za brži dalji razvoj promena. Strukturne promene zidova krvnih sudova, u uznapredovalim slučajevima mogu razvojem lokalnih promena (plakova) dovesti do suženja krvnih sudova ili njihovog potpunog začepljenja, što kolor dopler, kada je reč o arterijama vrata i ekstremiteta, u preko 90 odsto slučajeva precizno otkriva.
Nije, medjutim, dovoljno definisati samo stepen suženja krvnog suda, već i sastav samoga plaka, njegovu dominantnu strukturnu materiju, i da li ima „emboligeni potencijal“. U tome nam pomaže specifična podrška aparata poslednje generacije, koji daju vrlo kvalitetan „morfološki profil“ ispitivanog plaka. Takozvani komplikovani plakovi imaju značajno veći potencijal za formiranje malih delića tkiva – tkivnih embolu-sa – koji odrubljeni, plivajući u krvnoj tečnosti, mogu dopreti do krvnih sudova mozga i stvoriti uslove za razvoj akutnog cerebrovaskularnog insulta (sloga).
Kolor dopler u neurologiji
Cerebrovaskulama oboljenja, koja posle kardiovaskularnih i onkoloških imaju najveći stepen mortaliteta, među najučestalijim su bolestima savremenog čoveka. Uloga kolor doplera u detekciji patologije zidova krvnih sudova vrata, kojima se snabdevaju krvni sudovi mozga, vrlo je značajna. A kad se dopuni ehokardiografijom (kolor dopler srca) i transkranijalnim doplerom (dopler krvnih sudova mozga—TCD), najčešće se mogu u velikoj meri dijagnosti-fikovati potencijalni uzroci sloga.
Na slikama: Transkranijalni Kolor Kodirani Dopler (Dopler krvnih sudova mozga, sa prikazom arterija)
Kada na operaciju?
Ukoliko se u krvnim sudovima vrata, najčešće karotidnim arterijama, registruje suženje od oko 75 procenata, ili ako se otkrije komplikovani plak sa emboligenom potencijom, a uz to postoje i prethodni klinički simptomi poremećaja moždane cirkulacije, standardna procedura je da se takav pacijent uputi kod vaskulamog hirurga na operativnu intervenciju. Manja suženja pomenutih arterija najčešće se povremeno kontrolišu kolor doplerom, i tretiraju medikamentozno. Dr Sretenović zaključuje da pravovremenim uvidom u stanje krvnih sudova značajno možemo pomoći pacijentu da izbegne nekada i po život opasna cerebrovaskulama oboljenja.
Kad je reč o neurološkoj simptomatologiji, naš sagovomik precizira da na pregled kolor doplerom upućuje pacijente sa vrtoglavicom, glavoboljom, povremenim neurološkim ispadima koji izazivaju sumnju da postoji neko cere-brovaskulamo oboljenje prolazne jednostrane slabosti i tmjenje ekstremiteta, prolazne slabosti vida, povremene nestabilnosti pri hodu, poremećaji govora, pamćenja. Pacijenti sa povećanim rizikom za cerebrovaskulama oboljenja, kao što su hipertoničari, dijabetičari, oni sa povećanim masnoćama u krvi, takođe se podvrgavaju ovoj metodi kao osnovnoj preventivnoj dijagnostičkoj proceduri. Naravno, ona je obavezna za pacijente sa definitivnom i manifestnom kliničkom slikom cerebrovaskulamog oboljenja, sa trajnom slabošću jedne strane tela ili drugim kliničkim manifestacijama.