Lekovi za epilepsiju (antiepileptici) predstavljaju osnovu lečenja epilepsije i kod većine pacijenata omogućavaju značajno smanjenje ili potpuno uklanjanje epileptičkih napada. Terapija se uvodi tek nakon što neurolog, na osnovu anamneze i dijagnostike (EEG, MR), potvrdi dijagnozu i odredi tip epilepsije — izbor leka nikada nije univerzalan, već se prilagođava svakom pacijentu ponaosob.
Koji je najbolji lek za epilepsiju?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja koje pacijenti i njihove porodice postavljaju, ali odgovor nije jednostavan – ne postoji lek koji je “najbolji” za sve.
Lek za epilepsiju se smatra dobrim izborom za konkretnog pacijenta kada:
- uspostavlja maksimalnu kontrolu napada (u pogledu učestalosti i jačine)
- ima minimalna i podnošljiva neželjena dejstva
- odgovara tipu epilepsije koji je dijagnostikovan (generalizovana, fokalna, apsans i dr.)
- je dostupan i pogodan za dugotrajnu primenu
Zato se terapija uvek bira individualno, uz praćenje efekta tokom vremena — puni terapijski efekat leka se obično procenjuje tek posle nekoliko meseci redovne primene.
Vrste lekova za epilepsiju
Antiepileptici se u stručnoj literaturi često dele na “stare”, “novije” i lekove koji su još u fazi šire primene — podela se odnosi na to koliko dugo je lek u upotrebi, ne na to koliko je efikasan.
Stariji lekovi
Koriste se decenijama, obično kao prva (monoterapijska) linija lečenja. Zbog dugogodišnjeg iskustva u primeni, njihovi efekti i neželjena dejstva su dobro poznati, a po pravilu su i finansijski pristupačniji od novijih generacija lekova.
- Karbamazepin (poznatiji pod nazivom Tegretol) — koristi se za većinu oblika epilepsije, osim za apsans napade. Moguća neželjena dejstva uključuju pospanost i vrtoglavicu.
- Valproat (poznatiji pod nazivom Eftil) — primenjuje se kod više tipova napada, posebno generalizovanih; često se koristi u terapiji dece zbog niže toksičnosti.
- Fenobarbiton — primenjuje se kod većine oblika epilepsije osim apsans napada; kod dece, starijih i osoba slabijeg opšteg stanja primenjuje se uz poseban oprez zbog mogućeg razvoja zavisnosti pri dugotrajnoj primeni.
- Fenitoin — koristi se kod parcijalnih i generalizovanih napada; nema sedativno dejstvo, a moguća neželjena dejstva uključuju vrtoglavicu i poremećaj koordinacije.
- Klonazepam i drugi benzodiazepini — najčešće kao dodatna terapija, uz osnovni lek, ili kod apsans napada.
Noviji lekovi
Uvode se najčešće kao dodatak osnovnoj terapiji (diterapija), kada monoterapija ne postigne dovoljnu kontrolu napada. Noviji antiepileptici (poput levetiracetama, lamotrigina ili topiramata) često imaju povoljniji profil neželjenih dejstava i manje interakcija sa drugim lekovima, što ih čini pogodnim izborom kod određenih grupa pacijenata, uključujući i žene koje planiraju trudnoću.
Lekovi budućnosti / najnovije generacije
U ovu grupu spadaju noviji molekuli poput perampanela, koji se koristi samostalno ili kao dodatak drugim antiepilepticima kod odraslih i dece starije od 12 godina, za parcijalne i generalizovane napade. Ovde spada i kanabidiol (registrovan lek, poznat pod nazivom Epidioleks) — odobren u pojedinim zemljama isključivo za određene, teško regulisane oblike dečje epilepsije (Lenoks-Gastoov i Dravetov sindrom), i primenjuje se samo pod strogim medicinskim nadzorom, ne kao slobodno dostupan preparat.
Napomena: svi navedeni lekovi izdaju se isključivo na recept i uvode se, menjaju ili ukidaju isključivo pod nadzorom neurologa.
| Generičko ime | Komercijalno ime | Proizvođač |
| Karbamazepin | Karbapin
Tegretol Galepsin |
Hemofarm, Vršac
Novartis, Švajcarska Galenika, Zemun |
| Fenobarbital | Fenobarbiton
Phenobarbiton Phenobarbiton.natrijum |
Galenika, Srbija
Hemofarm , Panfarma Panfarma |
| Klonazepam | Rivotril | Galenika
F.Hoffmann-La Roche Švajcarska |
| Valproin | Eftil | Hemofarm Koncern
„Zorka Pharma“ Srbija |
| Etosuksimid | Sixinutin | Pfizer Francuska |
| Okskarbazepin | Trileptal | Novartis, Švajcarska |
| Lamotrigin | Lamotrigin
Lament Arvind Lamal Lamictal Lamotriks |
Ni Medic Srbija
Pharmaswiss Srbija Belupo, Hrvatska Alkaloid, Makedonija Glaxo Wellcome, V. Britanija Medochemie, Kipar |
| Topiramat | Topamax | Cilag, Švajcarska |
| Gabapentin | Gabalept
Katena Neurontin |
Pliva, Hrvatska
Belupo, Hrvatska Pfizer, USA |
| Pregabalin | Lyrica | Pfizer Arzneimttelwerk Goedecke, Nemačka |
Tabela 1. Lista antiepileptika na tržištu u Srbiji
Pitanja koja treba reći lekaru pre uvođenja terapije
Pre nego što neurolog odredi terapiju, korisno je unapred pripremiti odgovore na sledeća pitanja:
- Da li imate neku pridruženu bolest?
- Da li trenutno uzimate neku drugu terapiju — antiepileptici mogu pojačati ili oslabiti dejstvo drugih lekova?
- Da li ste trudni ili planirate trudnoću — pojedini lekovi mogu biti teratogeni i zahtevaju prilagođavanje terapije unapred?
Kada terapija lekovima nije dovoljna
Kod dela pacijenata (procenjuje se da je reč o oko trećini) epilepsija ne reaguje dovoljno dobro na medikamentoznu terapiju ni uz različite kombinacije i doze lekova – reč je o takozvanoj farmakorezistentnoj epilepsiji. U tim slučajevima neurolog može razmotriti dodatne pristupe, poput stimulacije vagusnog nerva, koja aktivira lučenje prirodnog inhibitornog transmitera sa antikonvulzivnim dejstvom, ili druge specijalizovane metode lečenja.
Šta ako lek ne deluje dovoljno dobro ili izazove nuspojave
Lek za epilepsiju nikada ne treba menjati, obustavljati ili kombinovati sa drugim lekovima i suplementima bez prethodnog razgovora sa neurologom. Nagli prekid antiepileptičke terapije može izazvati povratak ili pogoršanje napada.
Ukoliko primetite neželjena dejstva, ili imate utisak da trenutna terapija ne pruža dovoljnu kontrolu napada, najbolji sledeći korak je zakazivanje pregleda kod neurologa, koji će proceniti da li je potrebno prilagoditi dozu, dodati ili zameniti terapiju — isključivo pod stručnim nadzorom.
Prirodne mere podrške uz terapiju
Pacijenti i porodice često pitaju da li postoji prirodan način da se dodatno pomogne u kontroli napada. Važno je razumeti da nijedna od ovih mera ne zamenjuje propisanu terapiju i da se svaka od njih uvodi isključivo uz znanje i odobrenje lekara:
- Vitamini i minerali (D, B6, B2, magnezijum) — o njihovoj ulozi u opštoj podršci nervnom sistemu pišemo detaljnije u tekstu o ishrani kod epilepsije; uvode se isključivo uz konsultaciju sa lekarom.
- Valerijana — biljni preparat sa umirujućim dejstvom koji se ponekad koristi kod napetosti i poremećaja sna; nema dokazano antikonvulzivno dejstvo i ne sme se koristiti kao zamena za antiepileptik.
- Lavlja griva i preparati sa germanijumom — o njihovom mogućem uticaju na nervni sistem pacijenti sve češće pitaju, ali za sada ne postoje klinički dokazi o efikasnosti kod epilepsije; ukoliko razmišljate o bilo kom suplementu, prvo se posavetujte sa svojim neurologom, jer pojedini preparati mogu uticati na dejstvo antiepileptika.
- Ketogena dijeta — posebno strukturiran režim ishrane koji se, kod pažljivo odabranih pacijenata (najčešće dece sa farmakorezistentnom epilepsijom), uvodi isključivo pod nadzorom lekara i nutricioniste, nikada samostalno.
Ko sve učestvuje u lečenju epilepsije
Epilepsija je hronična bolest koja pacijenta prati nekada i čitav život, a uspešno lečenje podrazumeva saradnju više strana:
- Pacijent — prihvata dijagnozu, redovno uzima propisanu terapiju, izbegava poznate okidače i sprovodi preporučeni režim života (dovoljno sna, redovna ishrana, fizička aktivnost, upravljanje stresom).
- Lekar — uvodi i usklađuje terapiju, prilagođava vrstu i dozu leka u skladu sa novim okolnostima (planiranje trudnoće, nedovoljna kontrola napada, pridružene bolesti).
- Porodica i prijatelji — educirani su o bolesti i pružanju prve pomoći kod napada, i predstavljaju glavnu podršku pacijentu.
- Šira zajednica — edukovana javnost doprinosi da se osobe sa epilepsijom ne osećaju izolovano ili neprihvaćeno.
Kada potražiti pomoć
Ukoliko sumnjate na epilepsiju, primetili ste promenu u učestalosti ili obliku napada, ili imate pitanja o trenutnoj terapiji, obratite se Centru za epilepsiju dece i odraslih u MediHelp ordinaciji. Više o samom oboljenju možete pročitati na stranici Epilepsija — šta je, vrste, uzroci i lečenje, a o pružanju prve pomoći tokom napada na stranici Prva pomoć kod epileptičnog napada.
Česta pitanja – Lekovi za epilepsiju
Da li je epilepsija izlečiva?
Kod dela pacijenata, posebno dece, epilepsija se vremenom potpuno povuče uz terapiju. Kod drugih se postiže dugotrajna, pa i doživotna kontrola napada uz redovnu primenu lekova. Tok bolesti zavisi od tipa epilepsije i individualno se procenjuje.
Da li mogu sami da promenim ili prekinem lek za epilepsiju?
Ne. Promena, obustavljanje ili kombinovanje antiepileptika sme se raditi isključivo uz nadzor neurologa. Samoinicijativno menjanje terapije nosi rizik od povratka ili pogoršanja napada.
Da li postoje prirodni lekovi za epilepsiju?
Ne postoji prirodni proizvod koji može da zameni propisanu antiepileptičku terapiju. Pojedine mere (poput valerijane ili ketogene dijete kod dece) mogu biti podrška uz terapiju, ali isključivo uz odobrenje i praćenje lekara.
Koliko dugo se uzimaju lekovi za epilepsiju?
Zavisi od tipa epilepsije i odgovora na terapiju — kod nekih pacijenata primena traje nekoliko godina, kod drugih doživotno. Odluku o eventualnom postepenom ukidanju terapije donosi isključivo neurolog, na osnovu dužeg perioda bez napada.
Kome se obratiti za izbor terapije?
Za dijagnozu i izbor terapije obratite se neurologu, po mogućnosti epileptologu. MediHelp Centar za epilepsiju dece i odraslih nudi kompletnu dijagnostičku obradu i praćenje terapije.
