Život sa epilepsijom nije tako jednostavan, ovaj neurološki poremećaj moždane aktivnosti se manifestuje ponavljajućim epi napadima koji mogu narušiti fizičko (mogućnost povređivanja prilikom pada) i psiho-socijalno zdravlje (teže uklapanje u društvo, neprihvaćenost, ograničavanje uobičajenih aktivnosti)
Lekovi za epilepsiju mogu drastično smanjiti ili eliminisati epi napade i na taj način olakšati obolelom sve životne aktivnosti.
Lekovi za epilepsiju – kada se uvode i koji je najbolji?
Lekovi za epilepsiju uvode se na samom početku pojave epi napada, odmah nakon što neurolog postavi dijagnozu. Lekaru se treba javiti kod prve sumnje na postojanje neke vrste epi napada.
Koji su parametri kojima se lekar vodi za dijagnostiku epilepsije i uvođenje antiepileptika:
- Lična anamneza o pojavi dva ili više spontana napada koji imaju odlike epileptičnog napada.
- Uz ličnu, postojanje i pozitivne porodične anamneze u smeru epilepsije.
- Već nakon prvog epi napada uz EEG ili MR dijagnostiku koja potvrđuje postojanje neregularnih električnih moždanih impulsa.
- Uzeti u obzir uzrast i pol.
- Postoje li pridružene bolesti (komorbiditet).
Nakon uzete anamneze i urađene dijagnostike koja ide u prilog postojanju epilepsije, postepeno se uvodi antiepileptična terapija (o kojoj ćemo pisati u nastavku teksta), sve dok se ne uspostavi najbolji lek za epilepsiju pojedinca.
Za koji lek možemo reći da je najbolji lek za epilepsiju? Za onaj koji ispunjava sledeće uslove:
- Uspostavlja maksimalnu kontrolu epi napada (u smislu jačine i učestalosti)
- Nema, ili ima minimalna i prihvatljiva neželjena dejstva.
- Da je farmakoekonomičan – dostupan u apotekama i finansijski pristupačan.
Kako postići najbolji lek za epilepsiju?
Ne postoji generalno najbolji lek za epilepsiju, terapija mora biti formirana individualno spram pacijentovog stanja. Ako je neki lek najbolji za jednog pacijenta, ne znači da će isti taj lek imati najbolji efekat i za drugog. Da bi neki antiepileptik postao najbolji lek za epilepsiju za određenog pacijenta, potrebno je da prođe neko vreme i da se slede preporuke:
- Lek za epilepsiju mora biti individualno prepisan spram pacijenta i u zavisnosti kog su tipa epi napadi.
- Uvek se počinje sa monoterapijom, što znači da se prvo uvodi samo jedan antiepileptik.
- Do postizanja najbolje kontrole epi napada ide se postepenim povećanjem doza.
Ukoliko se sa monoterapijom ne postigne željena kontrola epileptičnih napada i lek ima neželjena dejstva koja nisu prihvatljiva, uvodi se još jedna vrsta leka za epilepsiju (diterapija).
Tada je potrebno voditi računa da drugi lek:
- Deluje na taj tip epi napada.
- Ima drugačiji princip delovanja od prvog koji je već u terapiji.
- Ne izaziva unakrsne reakcije sa prvim lekom.
- Nema ista neželjena dejstva kao prvi.
Lekovi za epilepsiju moraju se koristiti dug vremenski period, a prva poboljšanja stanja se mogu očekivati tek za mesec dana, dok se pun terapijski efekat vidi posle 3 meseca. Zato je bitno da pacijent ne prekida samoinicijativno terapiju zato što misli da ona nema efekta.
Vrste leka za epilepsiju
Lekovi za epilepsiju često se definišu kao “stari”, “novi” lek ili lek budućnosti, pri čemu se misli na vreme od kada je odobren za upotrebu.
Stari lekovi se uglavnom koriste u početnoj terapiji epilepsije kao monoterapija, dok se novi uvode u diterapijsko lečenje.
“Stari” lekovi za epilepsiju
Najpoznatiji antiepileptici koji se koriste već dugi niz godina. S obzirom na dugogodišnje terapijako iskustvo sa njima, može se reći da se dobro podnose, poznati su mogući neželjeni efekti, postoje iskustva o njihovoj efikasnosti i jeftiniji su od novijih generacija lekova.
U ovu grupu spadaju:
- Karbamazepin – najpoznatiji kao tegretol, lek koji se koristi za većinu oblika epilepsije. Ne koristi se za apsans epilepsiju i mioklonične konvulzije. Neželjena dejstva su pospanost i vrtoglavice. Zbog toga je zabranjeno upravljanje motornim vozililma tokom terapije.
- Valproat – poznatiji kao Eftil, po hemijskom sastavu se razlikuje od bilo kog antiepileptika. Koristi se kod mnogih tipova epi napada, pogotovo generalizovanih. Nema sedativno dejstvo i niskotoksičan je pa se najčešće koristi kao lek za epilepsiju kod dece.
- Fenobarbiton – lek koji se primenjuje za lečenje svih oblika epilepsije, osim za lečenje absansne epilepsije. Lek treba sa posebnim oprezom primenjivati kod dece, starijih, senilnih osoba ili osoba lošijeg zdravstvenog stanja. Dugotrajna primena može izazvati zavisnost.
- Klonazepam ili benzodiazepin -kao dodatna terapija ili kod refraktornih slučajeva. Smanjuje pojavu ublažava jačinu epileptičnih napada. Često se koristi za
lečenje epilepsije kod dece i odojčadi. Ovaj lek se koristi i za lečenje apsans napada. - Fenitoin – koristi se u u terapiji različitih formi parcijalnih i generalizovanih napada. Nema sedativno dejstvo.
Moguća neželjena dejstva: vrtoglavica, glavobolja, poremećaj mišićne koordinacije koja otežava hodanje, govor i gutanje.
“Novi“ lekovi za epilepsiju
Lekovi novije generacije, uglavnom nisu farmakoekonomični pa se lešenje epilepsije pretežno svodi na staru, dostupnu terapiju. U proteklih desert godina odobreni su lekovi lamotrigin, topiramat, levetiracetam, lakozamid, zoneiamid, ezogabin. Neke od njih ćemo opisati:
- Lamotrigin – kada pričamo o lečenju epilepsije, lek blokira moždane signale koji predstavljaju okidač za epileptične napade. Može se koristiti i za lečenje apsans epilepsije.
- Topiramat – lek sličan fenitoinu, uglavnom se koristi kao drugi lek u terapiji epilepsije. Ima manje teška neželjena dejstva.
- Gabapentin – pokazuje efikasnost kao drugi lek u terapiji. Samostalna primena nema dovoljan terapijski efekat. U odnosu na druge antiepileptike ima znatno manje neželjenih dejstava.
Budući lekovi
- Brivaracetam – lek koji se koristi samostalno ili sa drugim antiepilepticima. Odobren za terapiju dečije epilepsije već od uzrasta od jednog meseca, uglavnom kod fokalnih epi napada.
- Perampanel – terapijska upotreba samostalna ili uz drudge antiepileptike. Koristi se kod odraslih i dece starije od 12 godina, i za parcijalne i generalizovane epi napade.
Upotreba svakog leka zahteva oprez i mora biti pod kontrolom lekara specijaliste. Šta je ono što treba reći lekaru pre određivanja leka za epilepsiju:
- Da li imate pridružene bolesti.
- Da li pijete još neku terapiju i koju (antiepileptici mogu pojačati ili smanjiti dejstvo drugih lekova).
- Da li ste trudni ili planirate trudnoću (neki lekovi su teratogeni).
Lista registrovanih antiepileptika u Srbiji
| Generičko ime | Komercijalno ime | Proizvođač |
| Karbamazepin | Karbapin
Tegretol Galepsin |
Hemofarm, Vršac
Novartis, Švajcarska Galenika, Zemun |
| Fenobarbital | Fenobarbiton
Phenobarbiton Phenobarbiton.natrijum |
Galenika, Srbija
Hemofarm , Panfarma Panfarma |
| Klonazepam | Rivotril | Galenika
F.Hoffmann-La Roche Švajcarska |
| Valproin | Eftil | Hemofarm Koncern
„Zorka Pharma“ Srbija |
| Etosuksimid | Sixinutin | Pfizer Francuska |
| Okskarbazepin | Trileptal | Novartis, Švajcarska |
| Lamotrigin | Lamotrigin
Lament Arvind Lamal Lamictal Lamotriks |
Ni Medic Srbija
Pharmaswiss Srbija Belupo, Hrvatska Alkaloid, Makedonija Glaxo Wellcome, V. Britanija Medochemie, Kipar |
| Topiramat | Topamax | Cilag, Švajcarska |
| Gabapentin | Gabalept
Katena Neurontin |
Pliva, Hrvatska
Belupo, Hrvatska Pfizer, USA |
| Pregabalin | Lyrica | Pfizer Arzneimttelwerk Goedecke, Nemačka |
Tabela 1. Lista antiepileptika na tržištu u Srbiji
Šta ako lek za epilepsiju ne deluje?
Skoro jedna trećina epilepsija ne reaguje na medikamentoznu terapiju (farmakorezistentne epilepsije) bez obzira na kombinacije i doze antiepileptika. Kod takvih tipova epilepsije postoje dve metode lečenja:
- Nervus vagus stimulacija – stimulacija vagusnog nerva aktivira lučenje inhibitornog transmitera koji ima antikonvulzivni efekat. Implantacija elektrode za stimulaciju radi se u opštoj anesteziji i traje sat vremena.
- Hirurgija mozga – Naveći uspeh postiže se hirurškim intervencijama kod fokalnih epilepsija, ali određene metode se rade i kod generalizovanih. U zavisnosti od lokalizacije žarišta može se postići i potpuno zaustavljenje napada.
Prirodni lekovi za epilepsiju (pomoć u lečenju)
Pored tradicionalne medicine koja lekovima uspešno leči epilepsiju, veoma često se savetuju i prirodne alternative koje mogu pozitivno uticati na regulisanje epi napada, ali ne leče epilepsiju. Neki od prirodnih lekova dostupni su i kod nas, dok pojedini za sada nisu.
Đumbir – pored brojnih dobrih osobina, ovde ističemo sedativno dejstvo na nervni sistem.
Laneno ulje – izvor vitamina B,C i E, omega 3 masnih kiselina, brojnih minerala i mikroelemenata. Dokazano je pozitivno delovanje na mozak i prevenciju epilepsije.
Lavlja gljiva – pečurka posebnog izgleda poreklom iz Severne Amerike i Kine, a u Evropi se uzgaja u laboratorijama. Za epilepsiju su značajne jer sadrže protein i dva enzima koji stimulišu neurone i belu masu mozga.
Suplement ili namirnice sa germanijumom – ovaj element je prisutan u belom luku, šitake pečurkama, aloja veri, gavezu. Glavna dobrobit je povećanje nivoa inhibitornih enzima u mozgu, čime jača otpornost mozga prema napadima.
Valerijana – biljka koja ima umirujuće dejstvo. Tu svoju osobinu ispoljava i kod obolelih od epilepsije smirujući njihove emocije.
Kanabis – lek epidioleks koji se dobija iz kanabis biljke. Dozvoljena je upotreba u Velikoj Britaniji i još nekim Evropskim zemljama i to kod dva tipa dečje epilepsije koji se teško regulišu a karakteriše ih više napada dnevno. (Lenoks Gasto i Dravetov sindrom)
Detaljnije o ovoj temi možete pročitati u tekstu Najbolji vitamini za epilepsiju.
Lekovi za epilepsiju – dodatne informacije
Epilepsija je hronična bolest koja obolele prati nekada i ceo život. Uz najbolji lek za epilepsiju život oboleliha u njenom lečenju treba da učestvuju:
- Pacijent, koji treba da shvati i prihvati svoju bolest, redovno pije prepisanu dozu i vrstu lekova, izbegava okidače sprovodi higijenski režim života koji mu je savetovan (dovoljno sna, redovna ishrana, fizička aktivnost) i upravlja stresnim situacijama.
- Lekar, koji uvodi i usklađuje lekove, menja vrste i doze leka spram novonastalih situacija (planiranje trudnoće, nepostizanje dobrih terapijskh efekata, pridruživanje novih bolesti i lekova…)
- Porodica i prijatelji, koji treba da bude edukovani o bolesti, o epi napadima i prvoj pomoći kod epileptičnog napada, i da budu glavna podrška i oslonac obolelom.
- Celo društvo, koje treba da ima kompletne informacije o epilepsiji jer samo edukovana javnost može da prihvati i pomogne obolelim osobama da se ne osećaju odbačenim i nepoželjnim. Iako to nije registrovan zvaničan lek za epilepsiju, obolelima itekako jeste.
Jedino se zajedničkim zalaganjem može doći do najboljeg leka za epilepsiju i najbolje kontrole epi napada.
