Najbolji vitamini za epilepsiju

Epilepsija je neurološki poremećaj koji prouzrokuje ponavljajuće epileptičke napade zbog prevelike električne aktivnosti u mozgu. Preko 50 miliona ljudi ima epilepsiju i živi sa njom, a istraživanja pokazuju da upotreba određenih vitamina može da smanji učestalost napada i poboljša kvalitet života i zdravlja osoba koje boluju od ove bolesti.

Koji je značaj vitamina u upravljanju epilepsijom?

Vitamini su esencijalni nutrijenti koji su neophodni za pravilno funkcionisanje tela, a adekvatan unos vitamina pomaže u očuvanju opšteg zdravlja čoveka i u prevenciji raznih bolesti, kao što je i epilepsija.

Vitamini igraju ključnu ulogu u podršci neurološkom zdravlju i smanjenju epileptičnih napada. Umanjuju stres i upale, regulišu neurotransmitere i na taj način doprinose borbi sa epileptičnim napadima.

Najbolji vitamini koji se preporučuju osobama koje boluju od epilepsije su:

• Vitamin D i magnezijum
• Vitamin B6
• Vitamin B2 i pantotenska kiselina (vitamin B5)
• Vitamin E
• Omega-3 masne kiseline

Najpoznatiji mineral koji se preporučuje osobama obolele od epilepsije je magnezijum.

Vitamin D i magnezijum za epilepsiju

Vitamin D može biti veoma korisan za ljude obolele od epilepsije iz nekoliko razloga:

1. Ima antiinflamatorna svojstva koja pomažu tako što smanjuju upalu u mozgu i na taj način umanjuju iritacije nervnih ćelija i učestalost epileptičnih napada.
2. Sposobnost da reguliše neurotransmitere doprinosi održavanju balansa u mozgu i tako sprečava rizik od nastajanja napada.
3. Štiti nervne ćelije od stresa i reguliše imuni sistem.

Vitamin D je dugo proučavan zbog brojnih benefita koje njegova konzumacija donosi. Neophodan je za razvoj kostiju, kao i razvoj mozga i novih moždanih ćelija što doprinosi i u borbi protiv epilepsije.

Poznat je i kao “vitamin sunčanja” i sunce je najbolji način za “unos” vitamina D. Meso, sir, riba, mlečni proizvodi i pečurke su neki od izvora hrane u kojima se mogu pronaći veće količine vitamina D.

Vitamin D je odličan prirodni lek za epilepsiju i njegov unos se preporučuje u određenim količinama uz obaveznu prethodnu konsultaciju sa lekarom.

Vitamin D je usko povezan sa magnezijumom i ova dva nutrijenta često zajedno deluju u organizmu, pogotovo kada se radi o zdravlju kostiju i mineralnoj ravnoteži.

Vitamin D je veoma bitan za apsorpciju kalcijuma i fosfora iz hrane u crevima, a magnezijum doprinosi regulaciji aktivnosti ovog vitamina. Ako u organizmu nema dovoljno magnezijuma, to može da utiče na ispravnost apsorpcije i metabolizma vitamina D.

Magnezijum i vitamin D učestvuju u raličitim biohemijskim procesima i vrlo su značajni kada je u pitanju nervni sistem i funkcije mišića.

Unošenje magnezijuma u kombinaciji sa vitaminom D pomaže u održavanju mineralne ravnoteže, održavanju opšteg zdravlja i funkcionisanja organizma. Uvek je bitno konsultovati se sa lekarom da bi se postigao balans i odredio pravi unos vitamina D i magnezijuma za svakog pojedinca.

Vitamin B6 kao najbolji prirodni lek za epilepsiju

Vitamin B6, poznat i kao Piridoksin, igra ključnu ulogu u funkciji nervnog sistema i regulaciji neurotransmitera. Odličan je u borbi protiv infekcija i takođe pomaže krvi da prenosi kiseonik u sve delove tela.

Vitamin B6 nam je u borbi protiv epilepsije važan iz sledećih razloga:

1. Značajan je za funkcionisanje mozga i ima antiinflamatorna svojstva koja smanjuju upale
2. Ima ulogu u sintezi neurotransmitera, kao što su seratonin i dopamin koji utiču na emocije, a kad su oni u balansu smanjuje se rizik od nastanka epileptičnog napada
3. Smanjuje neurološka uzbuđenja što znači da umanjuje hiperaktivnost nervnih ćelija koje mogu da prouzrokuju napad
4. Reguliše nivo homocisteina, aminokiseline koja je prisutna u organizmu i koja može da poveća rizik od epileptičnog napada

Vitamin B6 možemo pronaći u različitim izvorima hrane kao što su razni proteini, govedina, riba, krompir, kukuruz i orašasti plodovi. Ukoliko ne unosimo dovoljno vitamina B6 kroz hranu, uvek postoji opcija uzimanja ovog vitamina u vidu različitih suplemenata.

Količina i korišćenje vitamina B6 zavisi od starosnog doba i uvek je najbolje posavetivati se sa lekarom oko njegovog unosa.

Uloga vitamina B2 i pantotenske kiseline (vitamin B5) u suzbijanju epi napada

Vitamin B2 ili Riboflavin i pantotetnska kiselina ili vitamin B5, su dva veoma značajna vitamina koja nam pomažu u borbi sa epilepsijom.

Vitamin B2 ili Riboflavin je dobar izbor vitamina za ljude sa epilepsijom iz sledećih razloga:

1. Riboflavin igra veliku ulogu u proizvodnji energije pa je samim tim važan za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina jer omogućava sigurno i pravilno snabdevanje mozga energijom i na taj način smanjuje rizik od nastanka epi napada koji mogu da budu izazvani metaboličkim disbalansom.
2. Ovaj vitamin poseduje antioksidativna svojstva koja pomažu u neutralizaciji slobodnih radikala (molekuli sa 1 ili više elektrona) i smanjuje stres u mozgu čime doprinosi zaštiti nervnih ćelija koje mogu da budu potencijalni okidači za epileptični napad.

Vitamin B2 možemo pronaći u različitim namirnicama kao što su:

• meso – govedina, piletina, svinjetina
• mlečni proizvodi – mleko, jogurt, sir
• jaja – najveći izvor vitamina B2 ima u žumancetu
• povrće i žitarice – spanać, kelj
• orasi i semenke – lan, bademi, semenke suncokreta, lešnik
• kvasac – peciva ili hleb sa kvascem su bogati vitaminom B2

Pantotenska kiselina ili vitamin B5 predstavlja odličan prirodni lek za epilepsiju:

1. Pantotenska kiselina ili vitamin B5 učestvuje u sintezi neurotransmitera koji su ključni za stvaranje koenzima A koji je neophodan za sintezu, uključujući i acetilholin (neurotransmiter perifernog i centralnog nervnog sistema) koji je zadužen za prenošenje signala između nervnih ćelija. Ova vrsta sinteze pomaže u održavanju normalne nervne funkcije i smanjuje epileptične napade.
2. Vitamin B5 ima ulogu u stvaranju kortekosteroida jer on reguliše upale i održava imuni sistem. Smanjenje upale doprinosu velikom smanjenju iritacije nervnih ćelija i samim tim smanjuje rizik od potencijalnog epi napada.

Vitamin B5 ili pantotenska kiselina može da se nađe u sledećim namirnicama:

• meso – ćuretina, piletina, svinjetina i govedina
• jaja
• mlečni proizvodi – sir, mleko, jogurt
• avokado i pečurke
• pasulj, sočivo i grašak
• orašasti plodovi – orasi, bademi, lešnici, semenke suncokreta i susama

Ove dve vrste vitamina su deo kompleksa B vitamina i njhova konzumacija može mnogo doprineti zdravlju osobe obolele od epilepsije. Pružaju podršku nervnom zdravlju i kontrolišu epileptičke napade. Ukoliko ih ne unosimo dovoljno u vidu hrane i želimo da ih unosimo kroz suplemente uvek je važno konsultovati se sa lekarom i videti koja je preporučena doza za svakog pojedinca i da li je bezbedno unositi ih u kombinaciji sa drugim lekovima ili terapijama.

Značaj vitamina E u upravljanju epilepsijom

Vitamin E je jedan od važnijih mikronutrijenata za naš organizam. On pripada grupi vitamina koji je rastvorljiv u mastima. Njegova uloga je da deluje kao antioksidant, poboljšava imunološku funkciju i sprečava stvaranje ugrušaka u arterijama srca. Upravo iz tog razloga, vitamin E pruža odlično oružje jer pomaže u zaštiti nervnih ćelija od stresa i na taj način smanjuje rizik od epileptičnog napada.

Vitamin E je za osobe obolele od epilepsije značajan iz više razloga:

1. Najvažnija uloga vitamina E je antioksidativna jer štiti ćelije od oksidativnog stresa. Do oksidativnog stresa dolazi kada naše telo proizvodi više slobodnih radikala nego što može da neutrališe. Oksidativni stres može da doprinese oštećenju nervnih ćelija i tako poveća rizik od nastanka epileptičnog napada. Unosom vitamina E sprečava se i smanjuje rizik od potencijalnih epi napada.
2. Određeni oblici epilepsije su povezani sa autoimunim rekacijama, a unos vitamina E pomaže pri regulaciji imunološkog odgovora i na taj način održava uravnotežen imuni sistem i sprečava da dodje do pojave epileptičkog napada povezanih sa autoimunim mehanizmima.

Vitamin E možemo pronaći u obliku suplemenata i lekova, i u različitim izvorima hrane kao što su:

• orašasti plodovi i semenke – bademi, lešnici, orasi, semenke suncokreta, lana i susama
• povrće – spanać, kelj, brokoli, zelena salata
• avokado
• morske ribe – losos, skuša, sardina, tuna
• biljna ulja – ulje soje, maslinovo ulje, suncokretovo ulje
• testenine i žitarice
• voće – mango, papaja, borovnice i maline

Za osobe starije od 14 godina preporučuje se unošenje do 15mg dnevno, ali je svakako najbolje prvo se posavetovati sa svojim izabranim lekarom oko količine ovog vitamina.

Uloga omega-3 masnih kiselina u borbi sa epilepsijom

Omega-3 masne kiseline su esencijalne masti koje naše telo ne proizvodi pa iz tog razloga moramo da ih unosimo u vidu hrane ili suplemenata. Omega-3 masne kiseline igraju glavnu ulogu u stvaranju hormona koji regulišu zgrušavanje krvi, upale i kontrakciju i opuštanje arterijskih zidova. Upravo zbog toga doprinose u borbi sa epilepsijom i smanjuju rizik od potencijalnih epileptičnih napada.

U borbi sa epilepsijom, omega-3 masne kiseline su važne i preporučuje se njihov unos jer:

1. Imaju antiinflamatorno dejstvo koje može da smanji upalu u mozgu, a to može da pomogne i umanji iritacije nervnih ćelija i svih potencijalnih okidača za nastanak epileptičnog napada.
2. Pružaju zaštitu nervnim ćelijama od oksidativnog stresa i svih mogućih oštećenja i na taj način čuvaju čitav nervni sistem i dovode do smanjenja rizika od epi napada.
3. Utiču na neurotransmitere kao što su seratonin i dopmain regulišući ih i na taj način održavaju neurološku ravnotežu i pomažu u borbi sa epilepsijom i napadima.

Omega-3 masne kiseline možemo unositi u vidu suplemenata i lekova i kroz ishranu:

• riblje ulje – losos, tuna, sardina, skuša ili samo konzumiranje ribljeg ulja
• orasi
• laneno seme
• chia semenke

Za muškarce se preporučuje unos od 1,6 g dnevno, a za žene 1,1g. Pored preporučene doze uvek je važno konsultovati se sa lekarom i prilagoditi unos potrebama pojedinca.

Nekoliko saveta za uzimanje vitamina za epilepsiju

Najbolji način za unos vitamina jeste kroz bogatu i uravnoteženu ishranu koja se sastoji od puno voća, povrća, orašastih plodova, mahunarka, integralnih žitarica, mlečnih proizvoda i puno izvora proteina kao što su riba, piletina ili jaja. Raznovrsna ishrana nam obezbeđuje prirodan izvor vitamina koji su neophodni našem organizmu za normalno i bolje funkcionisanje.

Kada govorimo o vitaminima koji pomažu osobama obolelim od epilepsije važno je sledeće:

1. Uvek se posavetovati sa lekarom i nutricionistom, prilagoditi ishranu ili suplemente shodno svojim potrebama i odlaziti na redovne preglede
2. Ukoliko se koristi bilo kakva vrsta antipileptičkih lekova, važno je pratiti reakciju organizma u kombinaciji sa vitaminama kako bi se izbegla pojava neželjenih reakcija
3. Pored uravnotežene ishrane i dobrog izbora suplemenata, preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost za smanjenje stresa i opšteg fizičkog zdravlja kao i redovno spavanja jer stres i umor mogu da budu okidači za epileptični napad

Najčešće postavljena pitanja

Da li se uzimanje vitamina preporučuje i deci koja boluju od epilepsije?

Da, deca koja boluju od epilepsije mogu da uzimaju vitamine, ali isključivo uz nadzor i konsultaciju sa pedijatrom ili neurologom.

Da li postoje vitamini koje bi osobe obolele od epilepsije trebalo da izbegavaju?

Da, postoje određeni vitamini koje bi trebalo izbegavati, a to su:

• kafa – kofein koji kafa u sebi sadrži može da izazove promene u nivou lekova u organizmu i zbog toga se preporučuje da se konzumacija kafe svede na minimum
• ginko biloba – zbog svojih neuroaktivnih svojstava može da utiče na električnu aktivnost u mozgu koja izaziva epileptične napade
• kantarion – u kombinaciji sa drugim antipiletičkim lekovima može da smanji njihovu efikasnost i izazove napad

Koliko dugo je neophodno uzimati vitamine za epilepsiju da bi se videlo poboljšanje?

Vreme za koje je neophodno da se vidi poboljšanje varira i različito je za svaku osobu. Zavisi od brojnih faktora kao što su tip epilepsije, ishrana pojedinca i opšte zdravstveno stanje. Kod nekih se poboljšanje vidi brzo, dok je za nekog drugog potrebno više vremena. Terapiju lekovima i vitamina nikada ne treba samoinicijativno prekidati već uvek uz savet lekara.