Poremećaj ponašanja kod dece – Psihički poremećaji i čudno ponašanje

Sva deca su povremeno nestašna, neposlušna, prkose i impulsivno reaguju, što se u određenoj meri može tolerisati za uzrast. Kada se pređu te granice i ponašanje postane u najmanju ruku čudno, tada već prepoznajemo poremećaj ponašanja kod dece.

Čudno ponašanje kod dece, postupci koji idu od blagih poremećaja pa sve do onih koji se rangiraju kao protivzakoniti, koji ugrožavaju identitet pa i život drugih lica, svakako treba na vreme prepoznati i reagovati na različite načine.

Poremećaji ponašanja kod dece – vrste

Kada je u pitanju razumevanje ponašanja dece, stručnjaci iz oblasti neurologije i psihijatrije se slažu da dijagnoze i etikete poremećenog ponašanja treba da budu obazrivo i realno pridodate u zdravstveni karton deteta.

Ne treba odmah tvrditi da dete koje ima napad besa automatski ima psihički poremećaj, ili da dete koje u vrtiću ne želi da sedi mirno ima ADHD. Poremećaji ponašanja se nekada lakše, a nekada teže prepoznaju, što zavisi od oblika koji je prisutan.

Najčešći oblici poremećaja ponašanja kod dece uključuju:

• Opozicioni prkosni poremećaj (ODD)
• Konduktivni poremećaji ponašanja (CD)
• Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)

Ovi problemi mogu biti rezultat privremenih stresnih situacija u životu deteta, ili mogu predstavljati trajnije poremećaje. Ponekad, na žalost, dete može imati simptome više oblika poremećaja ponašanja.

Simptomi karakteristični za poremećaj ponašanja kod dece

Uopšteni simptomi koji prate čudno ponašanje dece svode se na: 

• Stalno buntovno ponašanje
• Okrutnost
• Sebičnost
• Laganje
• Nepoštovanje autoriteta i normi
• Različite vrste agresivnosti
• Potpuno povlačenje u sebe
• Odbijanje komunikacije

Prisutnost uopštenih i specifičnih simptoma zavisi od veličine problema, uzrasta deteta i vrste poremećaja.

Simptomi poremećaja u odnosu na veličinu problema

Ovi simptomi su klasifikovani u 3 grupe:

1. Blagi simptomi – dete pokazuje vrlo malo problema u ponašanju koji bi mogli da idu u prilog postavljanju dijagnoze. Problemi u ponašanju nanose izuzetno malu štetu drugima. U najvećoj meri problemi uključuju laganje, izostanak sa nastave i ostanak napolju duže od dozvoljenog od strane roditelja.
2. Umereni – dete već pokazuje brojne probleme u ponašanju. Njegovo ponašanje može naneti blagu do ozbiljne štete drugima. Problemi mogu uključivati agresiju, vandalizam i krađu.
3. Teški – dete pokazuje probleme u ponašanju i veće od potrebnih za postavljanje dijagnoze. Njihovo ponašanje ozbiljno ugrožava druge. Problemi mogu uključivati silovanje, upotrebu oružja, provaljivanje i ulazak u tuđe posede i kuću sa ciljem nanošenja štete.

Kada počinje ispoljavanje simptoma?

Psihički poremećaj kod dece prvo može primetiti roditelj, koji naravno treba da bude dovoljno objektivan i realan, što je uglavnom teško. Zato je i teško precizno reći kada je čudno ponašanje prvo primećeno.

Ispoljavanje simptoma se svakako razlikuje i često zavisi od uzrasta deteta. Svakako postoje ukupno tri vremenska perioda u okviru kojih se mogu svrstati prvi simptomi poremećaja ponašanja dece:

1. Detinjstvo kao početak – znaci poremećaja ponašanja su pre 10. godine.
2. Adolescencija kao početak –  znaci poremećaja ponašanja se javljaju tokom tinejdžerskih godina.
3. Neodređeni (nespecifični) početak – nepoznata je starost u kojoj se prvi put javlja poremećaj ponašanja.

Bez obzira kada su se prvi simptomi uočili, svaki oblik poremećaja ima svoje specifične simptome. 

Simptomi za opozicioni prkosni poremećaj (ODD)

Samo ime govori da se radi o poremećaju koji odbija bilo kakav autoritet, uključen je uvek inat i bes. Simptomi ODD najčešće se javljaju u uzrastu između 6 i 8 godina, ali se mogu pojaviti kod male dece već sa 2 ili 3 godine.

Ako se opozicioni poremećaj ne leči u detinjstvu, dete može imati dugotrajne, hronične probleme sa ponašanjem koji mogu trajati tokom tinejdžerskih godina i na dalje u odraslom dobu.

Deca sa ODD mogu pokazati neke od sledećih simptoma:

• Konstantan inat autoritetima
• Osvetoljubivost
• Nesposobnost ili odbijanje da se poštuju pravila
• Impulsivnost i brzo gubljenje živaca
• Česti i ponavljani napadi besa
• Fizički obračuni sa braćom i sestrama ili drugovima iz razreda
• Namerno uznemiravanje ili dosađivanje drugima
• Drska komunikacija uz upotrebu ružnih reči i uvreda
• Nespremnost na pregovore ili kompromise
• Prebacivanje krivice za svoje ponašanje na druge 

Pored ovih, najčešćih simptoma ponašanja, dete sa ODD može imati jedan ili više od ovih simptoma:

• Poteškoće u koncentraciji
• Otežano sklapanje prijateljstava
• Nisko samopoštovanje
• Stalna negativnost

Opozicioni poremećaj ometa učenje, otežava školovanje, a problemi u školi dodatno frustriraju dete stvarajući ciklus koji bi mogao dovesti do sve više simptoma ili ispada.

Što se tiče opozicionog poremećaja ponašanja kod dece tinejdžerskog uzrasta, oni svoja osećanja ponekad ne mogu da izbace već drže u sebi i stalno su besni i nervozni. To često rezultira depresijom.

Simptomi za konduktivni poremećaj (CD)

Konduktivni/konduktorni poremećaj ponašanja je ozbiljnija dijagnoza i uključuje ponašanje koje se smatra okrutnim, pa često i kriminalnim.

Deca i adolescenti sa CD odbijaju da poštuju društvena pravila i da se ponašaju na društveno prihvatljiv način.

Glavni simptomi su:

• Agresivno ponašanje kao što je zastrašivanje ili fizičko nasilje nad ljudima i životinjama, maltretiranje okoline, seksualno zlostavljanje
• Konstantno laganje.
• Destruktivno ponašanje ogleda se u namernom uništavanju tuđe imovine, podmetanjima požara i obijanju kuća sa ciljem krađe ili destrukcije.
• Kršenje pravila podrazumeva bežanje iz škole, od kuće, konzumiranje droga, cigareta i alkohola, kao i promiskuitetno ponašanje u mlađem uzrastu.

Dečaci koji imaju CD češće pokazuju agresivno i destruktivno ponašanje,dok su devojčice sklonije laganju i kršenju pravila.

Simptomi ADHD

Znaci i simptomi ADHD ili poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću mogu biti specifični za različite tipove ovog poremećaja. U zavisnosti koji je od 3 tipa prisutan, spektar simptoma je širok. Neki od najčešćih uključuju:

1. Problem sa fokusiranjem misli
2. Problem sa držanjem pažnje
3. Zaboravljanje
4. Preterana aktivnost, nemogućnost sedenja bar kratko vreme
5. Impulsivno, naglo reagovanje

Ovaj oblik poremećaja ponašanja je najviše zastupljen u današnje vreme, lako se dete etiketira kao hiperaktivno od strane okoline, pa i roditelja. Stoga smatramo da je potrebno mnogo više saznati i bolje razumeti poremećaj pažnje kod dece sa hiperaktivnošću.

Faktori rizika za čudno ponašanje kod dece 

Iako je odgajanje i vaspitavanje dece divan ali odgovoran zadatak, mora se priznati da podizanje dece sa problematičnim ponašanjem može biti izuzetno teško i lako može da preokrene život. 

Šta je u stvari glavni okidač za poremećaj ponašanja kod dece? Ko je u većem riziku od nastanka poremećaja?

Faktore rizika možemo podeliti u dve grupe:

1. Faktori na koje se ne može uticati:

• Pol deteta – dečaci su u većem riziku za nastanak poremećaja ponašanja.
• Genetika –  prisutna porodična istorija poremećaja ponašanja, mentalnih bolesti i drugih psihijatrijskih poremećaja.

2. Faktori na koje se može uticati:

• Životni uslovi –  preveliko bogatstvo ili siromaštvo mogu promeniti ponašanje kod deteta.
• Nefunkcionalno kućno okruženje – zloupotreba droge i/ili alkohola u roditeljskom domu, svađe, nasilje, nema komunikacije među ukućanima, narušeni porodični odnosi.
• Doživljene traume – istorija doživljavanja zlostavljanja i zanemarivanja.

Takva deca su u većem riziku da razviju neki oblik poremećaja ponašanja, pogotovo ako na njih deluje još poznatih uzroka.

Uzroci nastanka poremećaja u ponašanju

Poremećaj ponašanja kod dece je suštinski složeno stanje, a njegovi uzroci nisu u potpunosti razjašnjeni. Međutim, sigurno je da uzroke možemo podeliti na:

1. Genetske  
2. Uzroke životne sredine

Što se tiče faktora životne sredine oni se mogu razviti pod uticajem razvojnih i naučenih obrazaca. 

Razvojni obrasci kao uzrok

Pravilan životni razvoj deteta može biti narušen još u ranom detinjstvu što kasnije može dovesti do problema. Tu možemo navesti: 

• Na prvom mestu treba istaći stav dečje neurologije koja upućuje da je oštećenje prednjeg režnja mozga povezano sa poremećajem ponašanja. Oštećenje prednjeg režnja može biti genetsko ali može biti izazvano i povredom.
• Preterana povezanost sa roditeljem, dete se u detinjstvu jako teško odvajalo od roditelja.
• Permisivno roditeljstvo, kada roditelj prečesto i prelako popušta detetovim zahtevima i na taj način ga ne uči „pravilima“.
• Nedostatak pozitivne vezanosti za roditelje.
• Zlostavljanje dece.
• Značajan i stalan stres u okviru kuće.

Naučeni obrasci kao uzrok

Druga grupa uzroka sugeriše da deca posmatrajući okolinu uče loše obrasce:

• Preterano kažnjavanje i isticanje autoriteta od strane roditelja – ako je roditelj ili drugi autoritet stalno izricao preteranu kaznu ili nipodaštavao dete, ono povezuje da se takvim ponašanjem dobija veća pažnja i autoritet.
• Posmatranje vršnjaka koji imaju antisocijalno ponašanje, konzumiraju alkohol i drogu i izgledaju moćno i zadovoljno u očima deteta, mogu inicirati poremećaj ponašanja.
• Roditelji koji zloupotrebljavaju alkohol i psihoaktivne supstance često nameću takav obrazac ponašanja.

Međutim, i deca iz porodica koje dobro funkcionišu mogu razviti  poremećaj ponašanja.

Postavljanje dijagnoze poremećaja ponašanja kod dece

Retko će dete mlađe od 5 godina dobiti dijagnozu ozbiljnog poremećaja ponašanja, ali ono već u tom dobu može početi da pokazuje simptome poremećaja koji se kasnije mogu dijagnostikovati.

Postavljanje dijagnoze uključuje tim specijalista iz oblasti pedijatrije, dečje neurologije, psihijatrije i  psihologije, koji razgovaraju sa detetom i roditeljima. 

Dijagnostika obuhvata:

1. Kliničko ispitivanje – razgovori i dece i roditelja sa specijalistima raznih grana medicine u bolnici, jedan su od načina za postavljanje dijagnoze. Ponekad je potrebna hospitalizacija dece, kada se radi o slučajevima ispoljavanja teških simptoma poremećaja ponašanja.
2. Praćenje ponašanja – sprovodi se u kući i izvan nje.
3. Testove inteligencije i pažnje – rešavanje specijalizovanih testova može pomoći u postavljanju dijagnoze.

Da bi se postavila dijagnoza poremećaja ponašanja, dete mora da ima potvrđene sledeće simptome:

• Najmanje tri simptoma ponašanja koja su uobičajena za poremećaj ponašanja.
• Simptomatično ponašanje treba da bude iskazano u poslednjih 6 meseci. 
• Da problemi u ponašanju značajno narušavaju dete i okolinu na vise lokacija, u kući, društvu ili u školi.

U postavljanju dijagnoze veoma je bitno isključiti akutne okidače stresa poput smrti bliskih osoba, bolesti dragih ljudi, koji mogu poremetiti ponašanje deteta.

Psihički poremećaji kod dece – lečenje

Za promene i uspostavljanje novih obrazaca ponašanja potrebno je vreme, što znači da poremećaj ponašanja kod dece iziskuje dugotrajno lečenje. 

Pravovremeno prepoznavanje problema i rano lečenje može usporiti napredovanje poremećaja ili smanjiti njegovu ozbiljnost.

Lečenje nije jednostavno prvenstveno zato što dete svoje ponašanje ne prepoznaju i ne priznaje kao problematično.

Metode koje se koriste za lečenje zavise od uzroka:

• Ako zlostavljanje nije prisutno, koristi se porodična terapija ponašanja ili razgovora, u cilju uspostavljanja boljih odnosa i komunikacije u kući.
•  Ako dete živi u nasilnoj porodici koja je imuna na bilo koji vid terapije, ono može biti smešteno u drugi dom. 
• Psihoterapija, bihejvioralna terapija pomažu da dete stekne samopoštovanje i samokontrolu, da nauči kako da ispolji i kontroliše svoje emocije.
• Edukacija roditelja ima za cilj obuku kako upravljati ponašanjem svog deteta, kako da ga bolje razumeju i usmere . 
• Ako kod deteta postoji neki drugi poremećaj poput ADHD ili depresije, terapija uključuje i lekove za lečenje pratećih oboljenja.

Može li se poremećaj ponašanja prevenirati?

Sasvim je sigurno da mere prevencije čine osnovu da do poremećaja ponašanja ne dođe, i da je porodica i dobri odnosi u njoj temelj za dobro ponašanje dece.

Šta može smanjiti mogućnost nastanka poremećaja ponašanja? Evo nekoliko preporuka:

• Kvalitetno provoditi vreme sa svojom detetom, u različitim razgovorima i zajedničkim  aktivnostima.
• Svaki dobar gest i ponašanje pohvaliti, a po potrebi nagraditi.
• Pružiti podršku detetu ako su prisutni neki problemi ili poteškoće u učenju. Ponuditi ili pronaći adekvatnu pomoć za savladavanje gradiva.
• Ohrabriti dete u slučajevima ponovljenih neuspeha u školi ili u odnosima sa drugima. 
• Podsticati dete da što više razvija svoje talente, jer sigurno ih poseduje (sport, slikanje, muzika) 
• Na ignorisati čudno ponašanje ako se pojavi. Rana dijagnostika i reagovanje su više od pola uspeha.
• Neophodna je podrška zajednice, edukacija roditelja i nastavnika kako bi se problemi u školi ili otežano socijalno prilagođavanje pravilno rešili.

Jedino zajedničkim snagama i trudom svih prisutnih u životu deteta, može se sprečiti da poremećaj ponašanja ostane prisutan i dodatno eskalira u odraslom dobu.