Psihosomatski poremećaji

Psihosomatski poremećajiŠta je psihosomatski poremećaj?

Psihosomatski poremećaj predstavlja poremećaj funkcije nekog organa pod dejstvom psihičkih faktora. Osobe često svoje psihičke probleme ispoljavaju kroz telesne poremećaje koji nemaju organsko, već psihičko poreklo. Ovakav proces razvijanja telesnih simptoma koji su odraz mentalnih stanja naziva se somatizacija. Psihosomatski poremećaji u početku ne moraju ostaviti nikakva vidljiva telesna oštećenja, ako je u pitanju akutna somatizacija, ali ako takvo stanje potraje, može dovesti i do patoloških promena i ozbiljnih oštećenja organa. Do takvih promena dovode stanja stalne emocionalne napetosti, unutrašnji konflikti, hronična anksioznost, osećaj krivice, manje vrednosti ili straha.

U psihosomatske bolesti spadaju

  • Bolest respiratornih organa (tuberkuloza i bronhijalna astma)
  • Bolesti vezane za digestivni trakt (hronična opstipacija, dijareja, gastritis)
  • Endokrine bolesti (diabetes, hipertireodizam, hiperinsulizam, hipoglikemija)
  • Kardiovaskularna oboljenja (aritmije, hipertenzija, infarkt, angina pektoris, koronarne bolesti
  • Reumatološke bolesti (upala zglobova, bol u leđima)
  • Ginekološke bolesti (bolna menstruacija, pobačaj)
  • Gojaznost
  • Kožne bolesti (akne, alergije, neurodermatitis, angioneurotični edem)
  • Migrena i tenziona glavobolja
  • Karcinom

Psihosomatski poremećaji

Za razliku od psihosomatskih bolesti, kod kojih je već došlo do oštećenja organa, psihosomatski poremećaji se odnose samo na trenutni poremećaj u radu nekog organa i na organizam ne ostavljaju trajnije i ozbiljnije posledice. Neko na iznenadni stres deluje grčevima u stomaku, neko znojenjem dlanova i ubrzanim radom srca, neko crvenilom, a neko osipom na koži ili vrtoglavicom. Psihosomatski poremećaji nestaju  odmah po nestanku stresora.

Stres kao glavni krivac za nastanak bolesti

Nastanak pojedinih vrsta oboljenja je u direktnoj vezi sa delovanjem stresa na naš organizam. Intenzivne emocije utiču na rad naših žlezda, na sistem neuropeptida i na imunološki sistem. Stres i indirektno negativno deluje na promene u ponašanju: nesanica, česta konzumacija alkohola i duvana, gubitak apetita ili pojačan apetit, što se opet nepovoljno odražava na naše telo i na njegovo funkcionisanje. Život pod stresom nije normalno stanje na koje se treba navići. Ukoliko duže vreme ne možete da se izborite sa stresnim situacijama, savetovanje sa stručnom osobom vam može pomoći u tome, pre nego što se uticaj stresa odrazi i na vaše fizičko zdravlje.

Sprečite migrene i glavobolje kontrolisanjem stresa »

Ko je podložan ovoj vrsti oboljenja?

Introvertne osobe, one koje su manje spretne u socijalnim veštinama i koje su sklone izolaciji, češće negativno reaguju na izloženost stresnoj situaciji, što se negativno odražava i na njihovo zdravlje. Takve osobe često ne znaju da izraze svoja osećanja, brige i strahove, a hronično nakupljanje ovih emocija se ispoljava kroz bolest nekog od organa.

MediHelp tim specijalista se bavi upravo ovom vrstom poremećaja, kao i savetovanjem iz oblasti mentalnog zdravlja i njegovog očuvanja. Psihosomatske poremećaje je moguće lečiti psihoterapijski i psihofarmakoterapijski. Vrstu lečenja će odrediti vaš psihijatar, koji će vam na najbolji način predočiti načine prevazilaženja ovog problema, pomoći vam pri povezivanju psihičkog stanja sa telesnim smetnjama, a tako dovesti i do samog psihičkog i telesnog oporavka. Tim lekara ordinacije MediHelp vam garantuje apsolutno poštovanje vaše privatnosti, međutim, ukoliko ste zainteresovani za lečenje u vašem domu, MediHelp vam nudi i mogućnost kućnog lečenja.

Stres i depresija u ulozi naglih promena raspoloženja »

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone