Šlog (moždani udar) i poremećaji moždane cirkulacije

MEDIHELP U BORBI PROTIV MOŽDANOG UDARA I CIRKULATORNIH POREMEĆAJA

Prevencija I adekvatno prepoznavanje vrste cerebrovaskularne bolesti primenom savremenih dijagnostičkih procedura, a nakon toga pristup savremenom lečenju uzroka I poslednica bolesti, kao I prevenciji iste predstavljaju osnov pristupa koji se sprovodi u centru za poremećaje moždane cirkulacije u ordinaciji MEDIHELP.

ŠTA JE TO MOŽDANI UDAR (ŠLOG)?

Moždani udar (šlog)Moždani udar (šlog) predstavlja bolest moždanog tkiva, koja je rezultat poremećaja moždane cirkulacije, bez obzira da li je taj poremećaj rezultat procesa u samom mozgu ili je pak poremećena moždana cirkulacija rezultat bolesti drugih organa ili organskih sistema ili je pak uslovljena delovanjem različtih fizičkih i hemijskih agenasa.

Ili:
Naglo nastali klinički znaci poremećaja moždane cirkulacije, što vodi smrtnom ishodu ili trajanju deficita dužem od 24h, bez drugog vidljivog uzroka, osim vaskularnog.

Kao bolest opisuje se još od vremena Hipokrata. Incidencija se u Evropi kreće od 2-4 promila, u nekim zemljama i do 8 promila, a smrtnost od iste se kreće oko 25%.

I pored dijagnostičkih i terapijskih napredaka, danas je cerebro-vaskularna bolest na 3. mestu uzroka smrtnosti u svetu (iza kardijalnih – srčanih i malignih bolesti ), a na 2. mestu uzroka invaliditeta (iza traume – povreda).

KOJI SU UZROCI NASTANKA MOŽDANOG UDARA?

mozdani-udar-slog-uzrociU najvećem procentu slučajeva, glavni uzrok je ATEROSKLEROZA. To je patološki proces fokalnog zadebljanja intime (unutrašnji sloj zida krvnog suda), zbog nagomilavanja lipida-masnih sastojaka, kompleksnih ugljenih-hidrata, krvi i krvnih produkata, kalcijuma i vezivnog tkiva.

Obično su ove promene udružene I sa promenama središnjih delova zidova krvnih sudova ( u mediji ), što sve zajedno dovodi do sužavanja krvnih sudova ili do slabljenja zidova, a posledica toga je razvoj aneurizmatskih proširenja i potencijalna opasnost od rupture (prskanja) tog krvnog suda. Ovaj proces ateroskleroze teče dosta sporo „step by step“ i praktično počinje već u djetinjstvu. U vezi sa tim opravdan je zaključak nekih autora: „DA JE ATEROSKLEROZA BOLEST , KOJA POČINJE U DETINJSTVU„.

PATOGENEZA – Šta se dešava?

Napredovanje ateroskleroze kao procesa dovodi do nagomilavanja naslaga na intimi (unutrašnjem zidu krvnog suda) u smislu nastanka tromba, što dovodi do sužavanja krvnog suda na tom mestu I kao posledica toga do smanjenog protoka krvi distalno od tog mesta tj.prema mozgu, što ima za posledicu razvoj cerebrovaskularne bolesti zbog slabe ishrane moždanog tkiva. Isto se dešava ukoliko krvni sud bude na nekom mestu začepljen embolusom (tkivo, vazdušni mehurić ili masni embolus), koji se od nekuda pokrenuo, a najčešće iz srca.

Začepljenje ili suženje krvnog suda trombom (ugrušak krvi ili taloženje prljavih materija u zidovima krvnih sudova koji dovode do suženja Ili začepljenja krvnih sudova) ili embolusom, smanjuju dotok krvi u mozak, I dovode do pojave ISHEMIČNE CEREBROVASKULARNE (CV) BOLESTI.

Ukoliko krvni sud prsne i dođe do izliva krvi u moždani parenhim i meningealne ovojnice (uz uslov da to nije traumatsko krvarenje, niti subduralni ni epiduralni hematom), tada govorimo o HEMORAGIČNOJ CV BOLESTI.

Moždani udar, simptomi, uzroci, prva pomoć »

VRSTE MOŽDANOG UDARA

  • Obzirom na patofiziološki aspekt, moždani udar ( CV bolest ), se deli u 2 grupe:- ISHEMIČKA cerebrovaskularna bolest i- HEMORAGIČNA cerebrovaskularna bolest.

Ishemička CV bolest je češća, javlja se u oko 75-80% slučajeva, prognostički je bolja, smrtnost se kod nje kreće 20-40%. Od ukupnog broja, 15 – 20% je uzrokovano embolijom (najčešće iz srca), a oko 60% je uzrokovano trombozom (atero-trombo-embolizam ) .

Hemoragična CV bolest je srećom ređa od ishemične, učestalost joj se kreće oko 20-25 %, od toga oko 15 % otpada na intracerebralni hematom (izliv krvi u samo tkivo mozga) i 5-10% na subarahnoidalnu hemoragiju (izliv krvi u moždane ovojnice).

Prognoza hemoragične CV bolesti je nepovoljnija od ishemične i smrtnost se kreće u procentu 60-90%.

  • Obzirom na anatomsku lokalizaciju, CV bolest se deli na:
    CV bolest karotidnog i bolest vertebrobazilarnog sliva.
  • DINAMSKA klasifikacija CV bolesti, je zapravo klasifikacija razvoja bolesti. Na osnovu vremena od nastanka prvih simptoma bolesti I daljeg razvoja bolesti govorimo o:
    TIA (tranzitorni odnosno prolazni ishemički atak)- fokalni neurološki deficit se izgubio za 24h, najčešće za 10-30 minuta,
    INSULT U RAZVOJU – npr. hemipareza koja za 6-24h pređe u hemiplegiju,
    KOMPLETAN INSULT, – STABILAN INSULT – neurološki deficit je stalno isti.

SIMPTOMI CV BOLESTI

  • Trnjenje usana, jezika ili jedne polovice lica ili tela ,
  • Smetnje sa vidom u smislu nejasnog vida ili pojave crnih tačaka na jednom ili oba oka , pojava duplih slika,
  • Smetnje govora u smislu teškoća pri izgovaranju ili razumevanju govora,
  • Motorni deficit – gubitak snage u jednoj ruci ili nozi ili jednoj polovni tela,
  • Iznenadna i jaka glavobolja, posebno ukoliko se pojavila po prvi put.
  • Pojava vrtoglavice i nestabilnosti pri hodu, sa zanošenjem u jednu ili obe strane
  • Poremećaj svesti – može biti različitog stepena, od stanja zbunjenosti – dezorjentacija u vremenu i prostoru kao i prema drugim osobama, posebno kada nastupi iznenada (ako se zna da osoba ima npr. neki od faktora rizika, pa sve do potpune kome različite dužine trajanja

FAKTORI RIZIKA

(faktori koji povečavaju mogućnost pojave CV bolesti):

  • HIPERTENZIJA (povišen krvni pritisak )
  • ŠEĆERNA BOLEST (Diabetes mellitus )
  • PUŠENJE
  • HIPERLIPIDEMIJA (porast masnoća u krvi )
  • GOJAZNOST i FIZIČKA NEAKTIVNOST
  • POREMEĆAJI SRČANOG RITMA
  • KONZUMIRANJE ALKOHOLNIH PIĆA
  • PSIHIČKI STRES
  • STAROSNA DOB

KADA SE JAVITI LEKARU?

slog-i-poremecaji-mozdane-cirkulacije-01Ukoliko pacijent ima jedan ili više prethodno navedenih faktora rizika, i uz to se jave I neki od ranije navedenih simptoma (trnjenje delova tela, motorna slabost tj. slabost ekstremiteta, iznenadna glavobolja), treba odmah da se javi u najbližu zdravstvenu ustanovu, specijalizovanu za cerebrovaskularna oboljenja.

DIJAGNOSTIČKE METODE – se dele u 2 grupe : neinvazivne i invazivne.

NEINVAZIVNE dijagnostičke metode danas imaju prednost, a među njima posebno mesto zauzima ultrazvučna Dopler dijagnostika i to:

Kolor Doppler krvnih sudova vrata- CDFI – (karotidni I vertebrobazilarni sliv ) i

TCD (Transkranijalna Doppler sonografija). To je ultrazvučno ispitivanje moždanih, unutarlobanjskih krvnih sudova „zadnjeg“ -VB (vertebrobazilarnog) sliva, zatim završnih, intrakranijalnih segmenata „prednjeg“ karotidnog sliva, te krvnih sudova koji spajaju ova dva sliva na bazi mozga – „Willisov šestougao“. Uz Doppler dijagnostičke metode, primenjuju se :

CT (kompjuterizovana tomografija, MRI (Magnetna rezonanca), CT i MRI angiografija.

Uz ove dijagnostičke metode, koriste se još i : EEG (elektroencefalografija).

Tako npr. kod hemoragičnog šloga, CT odmah pokazuje hiperdenzitet u moždanom parenhimu (ako se radi o intracerebralnom hematomu), dok kod SAH (subarahnoidalnih hemoragija-krvarenje iz moždanih ovojnica) ta pouzdanost je manja, a 20% sigurnih SAH se ne vidi CT skenom. S druge strane, nema SAH koja ima bistar, bezbojan likvor.

Kod ishemičkog šloga (moždani infarkt), CT ne pokazuje promene odmah, već tek nakon 24-48 časova, u zavisnosti od veličine insulta, a tek nakon 8 dana se vide definitivne granice moždanog infarkta.

Magnetna rezonanca je najfunkcionalnija dijagnostička metoda za dijagnozu TIA ( gde je CT nalaz obično uredan ), te moždanog insulta u predelu moždanog stabla i u zadnjoj lobanjskoj jami. (MRI sa krvarenjem i izmenjenim velikim krvnim sudom u zadnjoj lobanjskoj jami).

INVAZIVNE dijagnostičke metode – pre svega angiografija, klasična te digitalna substrakciona, zatim LP – lumbalna punkcija.

Ove invazivne metode, posebno angiografija, primenjuju se tek nakon što su primenjene neinvazivne, ukoliko dati slučaj zahteva to, u cilju definitivnog dijagnostičkog razrešenja slučaja.

Koja će se od dijagnostičkih metoda primeniti, zavisi od vrste CV bolesti (primenjuje se ona koja je najsigurnija i najpreciznija), a nekada i više njih.

Angiografija krvnih suda glave i vrata nam pokazuje stanje krvnih sudova, te eventualne promene na njima u smislu aneurizme ili arteriovenske malformacije.

TRETMAN: konzervativni i operativni

Tri su osnovna principa u konzervativnom lečenju CVI:

  1. Borba protiv edema-otoka mozga (posebno kod hemoragične CV bolesti ), sprovodi se infuzionim hipertoničnim rastvorima (Mannitol, Glicerol). retko steroidnom terapijom .
  2. Održavanje opštih vitalnih funkcija,
  3. Borba protiv komplikacija.

Kod hemoragične CV bolesti, primenjuju još hemostatici, a kod ishemične CV bolesti primenjuje se specifična terapija u smislu rekanalizacije tromba i to u periodu 6-12h (nakon tog perioda tromb se učvrsti i nastupaju ireverzibilna tj. nepovratna oštećenja).

Rekanalizacija se sprovodi lokalno intraarterijalno fibrinolitičom-trombolitičnom terapijom (nekada ovo može biti okidač „za pojavu hemoragične komponente u ishemičnom infarktu, mada se ta pojava dešava i spontano, posebno kod većih infarkta mozga). Antitrombotična (antikoagulantna ), koja se koristi u terapiji tromboembolije porekla iz srca, takođe može imati ranije navedeni nepovoljan efekat.

Kod ishemične CV bolesti, još se koristi antiagregaciona terapija sa Acetil salicilnom kiselinom (Aspirin) u dozi 100-300mg, u prevenciji, kao I drugim lekovima.

Od medikamenata u SAH se daju i antagonsiti Ca. Koristi se nimodipin, a on ima ulogu u širenju krvnih sudova.

PREVENCIJA : primarna i sekundarna

PRIMARNA PREVENCIJA – je borba protiv faktora rizika (životna dob, pol, pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak, povišen nivo šećera u krvi, upotreba kontraceptiva, poremećaji srčanog ritma, šum nad karotidnom arterijom na vratu, raniji insult, TIA od ranije, povećan hematokrit, socijalni problemi).

Ova primarna prevencija ima za cilj, da spreči razvoj CV insulta (bolesti) kod osobe sa nekim ili više nabrojanih faktora rizika.

SEKUNDARNA PREVENCIJA – obuhvata :

  • rano lečenje moždanog udara
  • dobra i rana rehabilitacija (uključuje timski rad neurologa, fizijatra, logopeda, psihologa , psihijatra, kardiologa),
  • borba protiv faktora rizika…

Nakon ishemičnih CVI se u sekundarnoj prevenciji preporučuje acetil salicilna kiselina, sama ili u kombinaciji sa dipiridamolom.

REHABILITACIJA

Obolelih od CV insulta ima za cilj da pacijenta što pre osposobi i vrati na njegovo radno mesto (to je apsolutno uspela rehabilitacija), ili pak za samostalno obavljanje svakodnevnih higijenskih potreba. Sa rehabilitacijom u smislu kineziterapije počinje se već na odeljenju intenzivne nege, nakon stabilizacije akutne faze (ovo važi za ishemične CVI, a za hemoragični kasnije) i nastavlja se tokom celog boravka u bolnici, potom u kućnim uslovima i po mogućnosti nastavkom u nekom od banjskih lečilišta.

Uspeh rehabilitacije zavisi pre svega od motivisanosti samog pacijenta, njegove okoline (bliže porodice ), timskog rada, socijalnih okolnosti i sekundarne prevencije u smislu da se smanji ririk od ponovnog CVI-a. Obzirom da rehabilitacija uključuje motorne funkcije (poboljšanje funkcije ekstremiteta I hoda), govor, kognitivne funkcije (intelektualne funkcije) ili drugo, u neurolog, logoped, fizijatar, psihijatar psiholog, kardiolog… vezi sa tim uključuje veliki spektar lekara različitih specijalnosti: Ponekada, rehabilitacija iziskuje duži vremenski period (1 do 2 god.) i veliko strpljenje pacijenta kao i njegove okoline, kako bi uspeh bio što bolji.

VRLO VAŽNO JE ZNATI DA REHABILITACIJA OSOBA KOJE SU IMALE MOŽDANI UDAR UGLAVNOM ZAHTEVA I PROMENU NAČINA ŽIVOTA.

Promena načina života ide u smislu odricanja mnogih ranijih navika:

Redovno uzimanje lekova protiv visokog krvnog pritiska i povišenog šećera u krvi, izbjegavanje masnoća i zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja.

Promenite odmah loše navike i izbegavajte faktore rizika!

Ishrana kao lek – sprečite moždani udar

slog-i-poremecaji-mozdane-cirkulacije-02Oštećenje mozga može nastati kao posledica povrede spoljnjim uzrokom – traumom ili pak unutrašnjim uzrokom u šta ubrajamo tumore, moždani udar itd.

Detaljnije: Ishrana kao lek – Sprečite moždani udar (šlog) »

 

Prevencija I adekvatno prepoznavanje vrste cerebrovaskularne bolesti primenom savremenih dijagnostičkih procedura, a nakon toga pristup savremenom lečenju uzroka I poslednica bolesti, kao I prevenciji iste predstavljaju osnov pristupa koji se sprovodi u centru za poremećaje moždane cirkulacije u ordinaciji MEDIHELP.

 

Glavobolje kod moždanog krvarenja »

Glavobolja kod šloga »

Moždani udar, značaj dopler dijagnostike »

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone
2 replies

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] udar, ili šlog, je oboljenje moždanog tkiva koje nastaje kao posledica poremećaja cirkulacije u mozgu. Pojava […]

  2. […] obzirom da migrena može da  predstavlja veoma veliki problem, pa čak i da bude predznak  „tihog“ moždanog udara, veoma je bitno na vreme je prepoznati i na adekvatan način je […]

Comments are closed.