Stres i depresija u ulozi naglih promena raspoloženja

Promene raspoloženjaRazni aspekti ličnosti i njenog razvoja su sastavni deo pojave i trajanja depresije sa negativnim emocionalnim i opštim stavom. U zavisnosti od tipa ličnosti, zavisi i način na koji će se ta osoba boriti sa depresijom. Osobe niskog samopoštovanja i samodestruktivne osobe se drugačije nose sa depresijom od drugih tipova ličnosti.

Depresija i njen psihološki uticaj

Američki psihijatar Aron Bek, razvijajući svoj kognitivni model depresije došao je do zaključka da postoje tri koncepta koji prethode depresiji: a) trijada negativnih misli o sebi, svome svetu i budućnosti, b) prečesto depresivno razmišljanje, c) kognitivna distorcija. Kasnije, vodeći se ovim principima on razvija kognitivnu behavioralnu terapiju.

Depresivne osobe često krive sebe za negativna dešavanja, i ne vide sebe ni u kom pozitivnom ishodu. Socijalni psiholozi tvrde da ove osobe imaju negativna mišljenja o sebi zbog učestalih neuspeha u životu, neuspeha u društvu sa pogubnim somatskim i emotivnim stanjima koji uključuju tenzije, strah i stres. Ovi aspekti mogu da rezultiraju u negativnom samopoštovanju.

Pročitajte više: Šta je depresija? »

Stres u svakodnevnom životu

Siromaštvo i društvena pasivnost povećavaju šanse za nastankom mentalnih bolesti, uopšteno. Zapostavljanje i zlostavljane dece se smatra glavnim razlogom za depresivne poremećaje u kasnijem životu. Stres i napetost u porodičnim odnosima su veoma plodno tlo za razvoj emotivnih i mentalnih promena, pogotovo ako osoba doživljava stres u kontinuiranim vremenskim intervalima.

Nagle promene raspoloženja i njihovo trajanje

Promene raspoloženja mogu biti ekstremne i brze, a kada su veoma izražene i uočljive one mogu biti glavni problem bipolarnog poremećaja (nemogućnost kontrole emocija). Promene raspoloženja osciliraju od minimalnih do velikih, što skreće pažnju okolini. Trajanje ovih promena takođe varira. Mogu trajati nekoliko sati ili čak nekoliko dana, tako da hipomanija trajanja od 4 dana, ili manija trajanja od sedam dana predstavljaju tipične promene bipolarnog poremećaja. Ovakve rapidne promene raspoloženja, od stanja duboke depresivnosti do bezrazložne euforije mogu trajati I više nedelja.

Drugi uzroci nastanka naglih promena raspoloženja

Postoje i različita druga oboljenja kod kojih su nagli poremećaji raspoloženja prateći simptomi, i nisu primarni uzrok bolesti. Često se vidjaju kod obolelih od autizma, epilepsije, degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema kao što su Parkinsonova, Alzhajmerova bolest, multipla skleroza…

Anksioznost

Depresivno stanje može da pređe u anksiozno stanje ako osoba koja inače pati od depresije ima strah od razloga za nastanak depresije (neke brige, npr.). Anksioznost se razlikuje od straha zbog svoje neodređenosti, jer nije vezana ni za kakav određeni dogadjaj. Anksioznost je stanje u kome dominira psihička napetost, kao npr. iščekivanje neke nesreće, i obzirom da je obično dugog trajanja, značajno ugrožava kvalitet života obolelog, i može da bude “okidač” za razvoj neke druge somatske bolesti.

Rešenje

Psihijatrijskim pregledom, primenom kognitivno-bihejvioralne, psihoanalitičke i suportativne psihoterapije od strane subspecijalistički edukovanih psihijatara, nudimo mogućnost savetovanja i lečenja ovih poremećaja i bolesti.

Podelite informaciju s prijateljima:
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Pin on PinterestShare on LinkedInShare on TumblrEmail this to someone