Stres i depresija u ulozi naglih promena raspoloženja

stres-i-depresija-u-ulozi-naglih-promena-raspolozenja

Razni aspekti ličnosti i njenog razvoja sastavni su deo pojave i trajanja depresije sa negativnim emocionalnim i opštim stavom. Od tipa ličnosti zavisi i način na koji će se ta osoba boriti sa depresijom. Osobe niskog samopoštovanja i samodestruktivne osobe drugačije se nose sa depresijom od drugih tipova ličnosti.

Depresija i njen psihološki uticaj

Američki psihijatar Aron Bek, razvijajući svoj kognitivni model depresije, došao je do zaključka da postoje tri koncepta koji prethode depresiji: a) trijada negativnih misli o sebi, svome svetu i budućnosti, b) prečesto depresivno razmišljanje, c) kognitivna distorcija. Kasnije, vodeći se ovim principima, on razvija kognitivnu behavioralnu terapiju.

Depresivne osobe često krive sebe za negativna dešavanja i ne vide sebe ni u kom pozitivnom ishodu. Socijalni psiholozi tvrde da ove osobe imaju negativna mišljenja o sebi zbog učestalih neuspeha u životu, neuspeha u društvu sa pogubnim somatskim i emotivnim stanjima koji uključuju tenzije, strah i stres. Ovi aspekti mogu da rezultiraju negativnim samopoštovanjem.

Pročitajte više: Šta je depresija? »

Stres u svakodnevnom životu

Siromaštvo i društvena pasivnost povećavaju šanse za nastankom mentalnih bolesti, uopšteno. Zapostavljanje i zlostavljanje dece smatra se glavnim razlogom za depresivne poremećaje u kasnijem životu. Stres i napetost u porodičnim odnosima veoma su plodno tlo za razvoj emotivnih i mentalnih promena, pogotovo ako osoba doživljava stres u kontinuiranim vremenskim intervalima.

Nagle promene raspoloženja i njihovo trajanje

Promene raspoloženja mogu biti ekstremne i brze, a kada su veoma izražene i uočljive, one mogu biti glavni problem bipolarnog poremećaja (nemogućnost kontrole emocija). Promene raspoloženja osciliraju od minimalnih do velikih, što skreće pažnju okolini. Trajanje ovih promena takođe varira. Mogu trajati nekoliko sati ili čak nekoliko dana, tako da hipomanija trajanja od 4 dana ili manija trajanja od sedam dana predstavljaju tipične promene bipolarnog poremećaja. Ovakve rapidne promene raspoloženja, od stanja duboke depresivnosti do bezrazložne euforije, mogu trajati i više nedelja.

Drugi uzroci nastanka naglih promena raspoloženja

Postoje i različita druga oboljenja kod kojih su nagli poremećaji raspoloženja prateći simptomi i nisu primarni uzrok bolesti. Često se viđaju kod obolelih od autizma, epilepsije, degenerativnih oboljenja centralnog nervnog sistema kao što su Parkinsonova, Alchajmerova bolest, multipla skleroza…

Anksioznost

Depresivno stanje može da pređe u anksiozno stanje ako osoba koja inače pati od depresije ima strah od razloga za nastanak depresije (neke brige, npr.). Anksioznost se razlikuje od straha zbog svoje neodređenosti, jer nije vezana ni za kakav određeni događaj. Anksioznost je stanje u kome dominira psihička napetost, kao npr. iščekivanje neke nesreće, i s obzirom na to da je obično dugog trajanja, znatno ugrožava kvalitet života obolelog i može da bude “okidač” za razvoj neke druge somatske bolesti.

Rešenje

Psihijatrijskim pregledom, primenom kognitivno-bihejvioralne, psihoanalitičke i suportativne psihoterapije od strane subspecijalistički edukovanih psihijatara, nudimo mogućnost savetovanja i lečenja ovih poremećaja i bolesti. Takođe vam preporučujemo da pogledate i metode biofeedbacka i neurofeedbacka, kao neškodljiva moderna rešenja za otklanjanje mnogih problema uzrokovanih stresom.

Povezani članci

Zatvori