Sposobnost prepoznavanja i upravljanja svojim osećanjima i emocionalniim odgovorima je ključna životna veština. Ona se kod dece počinje razvijati u ranom uzrastu, međutim kod svakog deteta tok njenog savladavanja je različit.
Neko dete će lakše savladati ovu veštinu, dok će kod neke dece nemogućnost prepoznavanja i oblikovanja osećanja dovesti do velike frustracije i posledičnog napada besa.
Šta su tantrumi kod dece?
Tantrum ili temper tantrum konkretno označava napad besa kod dece. Dete ispoljava reakciju na frustraciju nastalu zbog nekog ograničenja ili nemogućnosti da postignu cilj, odnosno da ga postignu na svoj način.
Predstavljaju izuzetno jake izlive emocija, koje deca na drugi način ne znaju da iskažu. Uvek su iznenadni i neplanirani, a mogu biti fizički, verbalni ili oboje. Javljaju se podjednako često kod dečaka i devojčica i deo su normalnog emocionalnog razvoja.
Ako se sumnja da postoji poremećaj ponašanja kod dece, svakako je potrebno obratiti se pedijatru ili pak dalje, specijalisti iz oblasti neurologije.
Osnovni razlozi za napad besa kod dece
Najčešći uzrok je unutrašnji sukob koji osećaju. S obzirom da još ne znaju da se suoče sa jakim emocijama ili razočaranjima, a nedostaju im verbalne veštine da objasne kako se osećaju, deca umesto toga “napadaju” besom. Napadi besa kod dece mogu biti i jedan od simptoma poremećaja pažnje kod dece.
Tantrumi se uglavnom javljaju iz sledećih razloga:
- Želja za pažnjom
- Želja za nečim (slatkiš ili igračka)
- Izbegavanje da se uradi nešto (čišćenje, napuštanje igrališta, izlazak/ulazak u vodu)
- Glad
- Umor
- Dosada
- Previše obaveza (uzbuđenja)
- Osećaj nemoći
U odnosu na razloge napada besa razlikujemo 3 tipa tantruma:
- Napad besa izazvan osnovnim potrebama (hrana i odmor)
Onemogućavanje obavljanja ustaljenih, osnovnih potreba može dovesti do napada besa. Izbegavajte obavljanje bilo kakvih obaveza neposredno pre spavanja ili obroka deteta, jer pomeranje potrebe za hranom i odmorom može prouzrokovati bes kod dece.
- Razvojni tantrumi
Deca uče i rastu veoma brzo, a dok uče pojavljuju se mnoge frustracije. Vreme učenja treba razbiti na manje delove kako bi dete moglo da ima više uspeha. Izbegavajte preterivanje sa svojim očekivanjima – visoka očekivanja su dobra, ali previsoka ili nemoguća očekivanja nisu.
- Tantrumi zbog potrebe za kontrolom situacije
Ovaj napad besa je najneprijatniji. Lako možemo razumeti osnovne potrebe i razvojne ispade, ali ove napade besa u borbi za nadmoć teško shvatamo. Ovakvi napadi daju roditeljima do znanja da će detetu možda trebati malo više kontrole u određenim segmentima njegovog života.
Kakvo ponašanje se karakteriše kao nekontrolisani bes kod dece?
Izražavanje jakih emocija može biti verbalno, fizičko ili kombinovano. Manifestuje se kroz:
- Vrištanje
- Plakanje
- Zacenjivanje
- Šutiranje
- Valjanje po podu
- Bacanje predmeta
- Trčanje (bežanje)
U kom uzrastu se javljaju i kada prestaju tantrumi?
Najčešće se javljaju kod male dece, obično između 12 i 18 meseci. Pre prve godine, nervoza bebe je uglavnom način da vam kaže da joj nešto treba.
Uobičajeno je da napadi besa budu najgori sa dve godine, a zatim se postepeno smanjuju do treće godine. Dok dete napuni četiri godine, verovatno će imati dovoljno jezičkih veština da vam kaže šta joj treba umesto da se izražava ispoljavanjem besa.
Posle četvrte godine retko se javljaju, ali nisu isključeni. Umor, glad ili bolest mogu pogoršati ili povećati frekvenciju učestalosti napada besa.
Tantrumi kod beba
Uobičajeno je da u razvojnoj fazi odojčadi, kada počinju da uče i otkrivaju veštine, nastanu napadi besa jer nisu u stanju da kažu šta žele, osećaju ili trebaju. U ovom periodu tantrumi su uzrokovani uglavnom osnovnim potrebama.
Normalno je da se svaka beba naljuti i bude besna kada joj stvari ne idu kako treba i ne oseća da su joj potrebe zadovoljene. Za neke bebe na primer vožnja u sedištu automobila ili igračke van domašaja nisu velika stvar, dok su za druge to katastrofe dostojne besa.
Kako će beba reagovati zavisi najviše od njene ličnosti, ali napadi besa kod beba ne znače da će one zauvek biti ljute osobe.
Tantrumi kod dece od 2 godine
U ovom periodu tantrumi su najučestaliji, izazvani osnovnim i razvojnim potrebama.
Tantrumi su česti tokom druge godine života jer se u tom periodu razvijaju jezičke veštine. Pošto mališani ne mogu uvek da kažu šta žele, osećaju ili trebaju, pogotovo zato što su reči koje opisuju osećanja komplikovanije i kasnije se razvijaju, ta nemogućnost može izazvati bes.
Bes kod dece od 7 godina
Sa 7 godina, kognitivnost i učenje deteta su prilično brzi, kao i njegov emocionalni razvoj. Međutim, ove dve oblasti razvoja se ne dešavaju uvek paralelno. Ta razlika u nivoima razvoja može doprineti problemima besa kod sedmogodišnjaka.
Deca uzrasta 7 godina nemaju još razvijenu sposobnost da upravljaju ogromnim emocijama i nemaju ključne veštine kao što su sposobnost da objasne rečima kako se osećaju. Samim tim ne mogu da uoče da emocija raste i ne znaju da spreče njenu eskalaciju u napad besa.
Kako reagovati kada dete ima napad besa?
Kako se ponašati kada nastanu tantrumi kod dece? Evo nekoliko saveta:
Odvratite pažnju detetu: Ako osetite da počinje ljutnja, ali nije eskalirala u napad besa, pokušajte da skrenete pažnju detetu. Pokažite detetu nešto zanimljivo ili ga uključite u neku aktivnost. Održavanje vesele atmosfere i nasmejavanje svakako pomaže.
Ostanite smireni: Kada je dete usred napada besa, uspostavite prvo kontrolu nad svojim emocijama i ponašanjem. Nemojte pretiti detetu, nemojte ga tući, držati predavanja ili se svađati sa njim. To samo pogoršava situaciju. Kasnije, kada dete bude smireno, razgovarajte sa njim o njegovom ranijem ponašanju.
Izvedite dete iz javnog prostora: Napad besa kod dece često se desi u prodavnici, restoranu ili nekom drugom javnom prostoru što dodaje osećaj neprijatnosti. Možete izaći napolje ili u bilo koji miran prostor. Razgovarajte sa detetom u nivou očiju, afirmišite osećanja i pomozite mu da ih iskaže.
Uvek pratite ponašanje deteta: Ako smatrate da bi vaše dete moglo da povredi sebe ili druge ljude, zagrlite ga, pružite podršku. U slučaju da odbija zagrljaj samo pazite da ne dođe do povreda.
Iskoristite moć tihog govora: Ako osećate da se pojačava intenzitet besa kod deteta, nemojte pričati glasnije da bi vas čulo. Naprotiv, utišajte svoj ton jer šapat često ima veću moć od vikanja.
Ostanite dosledni svom stavu: Nemojte popustiti detetu jer ima napad besa, ono treba da nauči da je vaše „da“ uvek „da“, a „ne“ znači „ne“. Empatija i komunikacija su od velike pomoći, ali postavljanje jasnih granica takođe pomaže u modeliranju željenog ponašanja.
Da li se preporučuje ignorisanje tantruma?
“Samo izignoriši kada dete krene da besni” – savet koji se najčešće čuje od strane rodbine, prijatelja, prolaznika. Da li je to uvek pravi savet?
Nekada jeste, ali zavisi od temperamenta deteta, uzroka ili jačine napada besa. Ako niste obraćali pažnju na dete tokom prethodnog, manjeg izliva besa i ono se samo smirilo, ne znači da je to uvek pravi lek i da ste zauvek rešili problem.
Pogledajmo šta kažu stručnjaci, dečji psiholozi i psihoterapeuti, zašto ne treba ignorisati napad besa:
- Može negativno uticati na razvoj emocionalne inteligencije.
- Doprinosi da se dete oseća usamljeno, izolovano i bespomoćno.
- Ne dovodi do rešenja problema jer ignorisanje bez adekvatnog rešavanja problematične emocije neće promeniti njihovo ponašanje na duže staze.
Kada nešto ignorišemo, primarno znači da nas to nervira i nije nam bitno u životu, a ne želimo da nam se dete tako oseća. Privlačenje pažnje vrištanjem nije prihvatljivo ponašanje, ali se o tome sa detetom razgovara i uči vremenom.
Kako se ponašati nakon napada besa?
Kada se dete stiša i umiri posle tantruma, tada razgovarajte sa njim. Spustite se na njegovu visinu, budite ravnopravni u razgovoru, deca vole da ih uvažavamo.
Pohvalite dete zato što se smirilo. Deca vole priznanje za dobro ponašanje. Ove izjave pomažu detetu da zna kakva ponašanja se očekuju.
Priznajte njihova osećanja. Neka dete zna da razumete njegovu frustraciju. Deca često traže pažnju, pa im ovo priznavanje olakšava emocije.
Opišite detetu njegovu emociju. Dete nema rečnik koji mu je potreban. Tantrumi su način na koji izražava svoja osećanja. Opišite detetu „Vidim da si bio ljut. Plakao si, a lice ti je bilo crveno.”
Prevencija tantruma
Određen broj tantruma je neizbežan, međutim, postoje stvari koje se mogu učiniti da se njihov broj i učestalost smanje ili spreče.
Pravilan raspored obroka i spavanja. Ako se ne remete rutine dnevnih aktivnosti dete se oseća sigurno i ima osećaj da kontroliše svaku situaciju. Kada je dete umorno, gladno ili preopterećeno, njegova otpornost je smanjena i potrebno mu je više truda i energije da se izbori sa stresnim situacijama.
Pratite emocije svoje dece. Obratite pažnju koje situacije dovode do besa. Kada vidite da se bes razvija, možete da pitate dete da li mu treba mala pomoć. Kada savlada prepreku možete se povući i dozvoliti detetu da samostalno nastavi svoj posao.
Naučite dete kako da se nosi sa jakim emocijama. Pomozite mu da shvati kako da se nosi sa problemom bez da se uznemirava, podučavajte ga veštini emocionalne regulacije. Postaće nezavisniji i manje skloni napadima besa.
Uvek ih saslušajte kada vas prvi put nešto pitaju. Detetu je potrebno vaše vreme i pažnja. Nemojte dozvoliti da dete mora da se baci ili vrišti da bi privuklo vašu pažnju. Razmislite o tome kako želite da vas deca dozovu, na ovaj ili onaj način.
Pratite granice deteta. Ne može svako dete istom brzinom da savlada nove veštine, a prelazak sa jedne aktivnosti na drugu je težak za malu decu. Uskladite tempo sa detetom, pojednostavite i smanjite broj zadataka. Ne forsirajte dete pogotovo ako je umorno.
Birajte pozitivno roditeljstvo. Pružanje mogućnosti da se dete oseća kao da su roditelji u njegovom timu, a ne kao prepreka. Pružanje izbora umesto uslovljavanja pokazalo se kao dobra taktika.
Npr. „Koji par patika želiš da obuješ?“ Dakle, granicu ste postavili – treba da obuje patike (a ne papuče koje bi dete radije) ali ima mogućnost izbora koje bi više voleo. Dete na taj način ima osećaj da ipak kontroliše situaciju, a vi ste postavili granicu situaciji.
Koristite fizičku aktivnost da sprečite stres. Deca su puna energije koju treba da iskoriste. Isplanirajte vreme za fizičke aktivnosti koje voli. Ne možete očekivati da će dete posle duge vožnje kolima ili vremena u šetnji u kolicima, nastaviti da mirno sedi za večerom u restoranu. Njihova frustracija i energija će se povećati, što može dovesti do tantruma.
Obratite pažnju na svoje ponašanje i bes. Koristite načine da se nosite sa frustracijom i besom onako kako želite da dete usvoji. Ako i vi lupate vratima, vičete ili udarate stvari kada ste ljuti, nemojte se iznenaditi ako deca sledevaš primer. Oni vas sve vreme posmatraju i uče od vas.
Učite decu o osećanjima i njihovom izražavanju. Možete pričati šta likovi u knjigama ili TV emisijama možda osećaju. Koristite širok izbor reči da opišete i imenujete osećanja. Ovo će pomoći deci da prenesu ono što doživljavaju.
Najčešća pitanja vezana za temper tantrum
Napadi besa su različiti od deteta do deteta, i uvek postoji još nešto što za specifičan bes kod dece ostane nerazjašnjeno. Probaćemo da odgovorimo na još neke nedoumice koje se često pojave.
Koliko tantruma dnevno se smatra normalnim?
U proseku do jedan dnevno je normalno, a vreme trajanja je od 2 do čak 15 minuta, prosečno 4 do 5. Obično se smanjuju kada dete krene u školu.
Da li kazniti dete zbog napada besa?
Ne, ne treba kažnjavati emociju. Svaka emocija je svojstvena ljudskom biću, samo je treba naučiti kontrolisati. Ne treba kažnjavanjem slati poruku detetu da je ljutnja neprikladna i primarno loša.
Da li zagrliti i tešiti dete tokom napada besa?
Da, zagrljaj i nežnost smiruju. Ako ih grlite u tim trenucima emocionalnog naboja, možete ih smiriti i pokazati da ste tu da ih podržite u teškim trenucima.
Da li dužina gledanja ekrana utiče na pojavu tantruma?
Istraživanja su otkrila mali, ali statistički značajan efekat: što više vremena deca provode konzumirajući elektronsku zabavu, veća je verovatnoća da će patiti od problema u ponašanju. Dakle, preterana digitalna stimulacija pokreće mozak u borbu ili bekstvo, što dovodi do nekontrolisanog upravljanja emocijama i napada besa.
Kada napadi besa treba da zabrinu?
Veoma je izazovno proceniti šta je normalno, a šta nije kada su u pitanju tantrumi kod dece, ali postoje neka ponašanja koja bi mogla opravdati razgovor sa lekarom iz oblasti dečje neurologije, a to su:
- Ako se javljaju svakodnevno više puta dnevno.
- Ako često traju duže od 25 minuta.
- Ako je dete sklono povređivanju ili samopovređivanju.
- Ako nakon napada besa i dalje deluje uspaničeno, tužno ili bezvoljno, znak je da ima ogromnu poplavu emocija sa kojima ne može mentalno da se nosi.
Borba sa tantrumima jednako je teška deci i roditeljima, svakome na svoj način. Univerzalnog recepta za način borbe nema, svako dete je ličnost za sebe.
Podržite trud dece da odrastu, da urade više i kada ne mogu. Kroz put odrastanja budite im podrška i razumite ih, a ona će polako sazreti, razviti najbolje načine da upravljaju svojim emocijama, tolerišu frustracije i prilagode se svakoj situaciji.
