Šta je migrena?
Migrena je vrsta glavobolje koju karakteriše jak bol koji je obično intezivniji na jednoj strani glave. Povremeno bol dobija i pulsirajući karakter, naročito pri pomeranji glave i tela ili prilikom naprezanja. Često intezivan i dugotrajan bol remeti obavljanje svakodnevnih aktivnosti jer može da traje od četiri sata do tri dana. Svaki deseti čovek i svaka šesta žena iskuse ovaj bol, ali mnogima se kaže da je uzrok problema prouzrokovan sinusima. Hormoni, stres i pojedine namirnice i alkoholna pića su česti provokativni faktori migrenskih ataka.
Simptomi migrene
Pulsirajući bol obično nastaje na jednoj strani glave (slepočnica, čelo, oči…). Migrenske glavobolje mogu da prouzrokuju veliku osetljivost na svetlost, zvuke, mirise ili blagu vrtoglavicu.
Mnoge osobe osete mučninu, često praćenu i povraćanjem. Bol ume da bude toliko intezivan da u potpunosti prekine svaku aktivnost pacijenta.
Migrena sa aurom
Oko 20% ljudi koji pate od migrenskih glavobolja dožive auru od 20 minuta do sat vremena pre bola. Aura se najčešće događa u vidu senzacija u vidnom polju, ispada delova vidnog polja, zamućenja vida ili pojave nepostojećih, najčešće izlomljenih linija ili svetlaca.
Migrenski znaci upozorenja
Neke osobe doživljavaju drastične promene u ponašanju pre početka migrene. Ove osobe postaju uzbuđenije, nervoznije ili depresivnije u tom periodu. Neke druge, pak, tvrde da osete dodatne mirise i ukuse, koje ranije nisu osetili. Osobe sa ovim problemom se osećaju mnogo izmorenijim, često zevaju ili osećaju zategnutost mišića. Svaki četvrti čovek doživi ovu tzv. prodromalnu fazu koja ume da se pojavi, katkad, i 24h pre bilo kakvog bola u glavi.
Šta uzrokuje migrenu?
Tačan uzrok nastanka migrena i dalje nije potpuno otkriven, ali se smatra da je predispozicija za migrensku glavobolju genetski determinisana. Glavobolja je neuro-vaskularna i događa se zbog suženja,a zatim i širenja krvnih sudova moždanih ovojnica.
Intenzivna svetlost kao uzročnik?
Migrene mogu takođe da budu prouzrokovane raznim drugim provokativnim faktorima, jedan od njih je, na primer, previše svetlucanja u vidnom polju. Ovo može da bude odraz svetlosti u vodi, na snegu ili od fluorescentnih sijalica, televizora itd. Nošenjem naočara sa polarizovanim staklima napolju, i korišćenjem sijalica sa dnevnom svetlošću može da pomogne u znatnoj meri.
Uzročnici: anksioznost i stres
Emocionalni stres je svakidašnji provokator nastanka migrene. Iako je nemoguće potpuno izbeći uticaj stresa, određene vežbe mogu mnogo da znače. Udisanjem i izdisanjem polako, svarate osećaj ispunjenosti vazduhom i ispražnjenosti kao balon. Mnogima slušanje omiljenog muzičkog žanra ili zamišljanjem neke prijatne slike, pomaže.
Neredovna ishrana i san
Veoma je bitna raznovrsna i redovna ishrana kao i san, pogotovo kod osoba koje pate od migrenskih glavobolja. Preteran unos šećera može da podigne nivo šećera u krivi potom da ga naglo spusti. Dovoljna količina vode tokom celog dana kao i spavanje minimum 6 sati dnevno će smanjiti učestalost migrenskih napada.
Hormonske promene:
Kod mnogih žena, migrenske glavobolje su prouzrokovane menstrualnim ciklusom, koje se javljaju par dana pre ili za vreme menstrualnog ciklusa. Nekim ženama anti-inflamantorni lekovi mogu pomoći u sprečavanju ovog bola, ili kontraceptivna sredstva. Drugim, pak, ovo može prouzrokovati još veći bol.
Namirnice koje uzrokuju glavobolju
Osobe koje pate od migrene često tvrde da određena vrsta namirnica uzrokuje ovu glavobolju. Ovo su najčešće crno vino, sir, čokolada… Međutim naučna istraživanja nisu dokazala ovo kao uzrok nastanka migrene, već samo kao provokativne faktore koji mogu uticati na veću učestaslost migrenskih glavobolja.
Tiramin kao uzročnik glavobolje
Stara, fermentisana i upakovana hrana ima veći nivo tiramina – sastojka nastalog raspadom tirozinske amino kiseline. Timin može da prošiti krvne sudove i to može da bude direktni provokativni faktor nastanka migrenskih glavobolja. Mnogi lekari savetuju manju konzumaciju ovakve hrane. Pod ovim se podrazumeva sir, soja sos, kiseli krstavci i ljuta paprika.
Dobre i loše strane kofeina
U kombinaciji sa nekim lekovima protiv bolova, kofein može da pomogne u sprečavanju ovog bola. Većina osoba koje pate od migrenskih glavobolja mogu da popiju jednu ili dve šolje kafe dnevno, i da time ne uzrokuju glavobolju. Međutim, prekomeren unos kofeina može da dovede do glavobolje nakon prestanka delovanja.
Praćenje ličnih uzročnika
Saznajte šta uzrokuje migrenske glavobolje vodeći mini dnevnik. Svaki put kada imate napad migrene, zapišite znakove upozorenja (prodrom), provokativne faktore i učestalost. Ako u ovome uspete, imaćete veće šanse za otklanjanjem bola i proređenje migrenskih glavobolja.
Ko sve može da pati od migrene?
Tri puta su veće šanse da žena ima napad migrene, nego muškarac. Ako neko od predaka ima migrenu, velike su šanse da je i vi dobijete. Stručnjaci smatraju da mutacija gena koji utiču na određene delove mozga mogu da budu glavni uzrok nastanka ove bolesti. Migrene su, takođe, učestalije kod osoba sa epilepsijom, depresijom, astmom ili doživljenim šlogom kao i drugim naslednim neurološkim oboljenjima.
Migrene kod dece
Oko 5% dece koji imaju glavobolju, dožive zapravu migrensku glavobolju. I dečaci i devojčice mogu da imaju migrenske glavobolje, ali nakon puberteta ova bolest je učestalija kod ženskog pola. Deca imaju i druge simptome osim glavobolje, uključujući bol u stomaku – tzv. abdominalna migrena, ili učestalo i naglo povraćanje. Ako se pojavi bledilo, povraćanje, vrtoglavica i nestabilnost pri hodu ili nekontrolisano pomeranje očiju, verovatno se radi o benignom paroksimalnom vertigu.
Dijagnoza migrene
Migrene se dijagnostifikuju obično na osnovu simptoma, ali katkad je neophodno obaviti dodatnu neurološku dijagnostiku (EEG, dopler krvnih sudova glave i vrata, kao i snimanje mozga skenerom ili magnetnom rezonancom da bi se isključili drugi mogući uzroci kao što je tumor mozga ili moždano krvarenje. Ponekad je potrebno uraditi laboratorijske analize kao i konsultativne preglede specijalista drugih specijalnosti (oftalmolog, otorinolaringolog ili neurohirurg).
Saznajte šta su uzroci nastanka vaše glavobolje
Pre nego počnete da se lečite, vaš doktor će možda zatražiti više podataka i vašem životu i u kolikoj meri je on poremećen migrenama. Odgovori na veoma jednostavna pitanja će vam pomoći u tome, utvrđujući koliko puta ste bili u nemogućnosti da idete na posao, u školu itd. Ako se ispostavi da ste 0-5 puta mesečno imali migrenu, sa minimalnim ili nefrekventnim uticajem na svakodnevne aktivnosti, spadate u najnižu kategoriju rizika. Ako ste od 6 do 10 puta doživeli slabu bol spadate u učetaliju kategoriju. Od 11 do 15 napada predstavlja značajan uticaj i spada u treću kategoriju. Više od 15 migrenskih napada spada u veoma ozbiljno oboljenje i kategoriše se kao hronična migrena.
Lekovi sa tendencijom zavisnosti
Kombinacija svakodnevnih lekova protiv bolova i anti-inflamantornih lekova može da olakša ovaj problem: aspirin, naproksen, ibuprofen, paracetamol su neki od njih. Neki od ovih lekova su proizvedeni sa ciljem lečenja isključivo migrenskih glavobolja. Međutim, preterano konzumiranje ovih lekova će, zapravo, stvoriti nove glavobolje i eventualne probleme sa drugim organima (želudac, jetra, bubrezi, srce ili krvotvorno tkivo).
Upotreba triptana
Triptani, najčešći lekovi koji se prepisuju za otklanjanje migrenskih glavobolja su najefektivniji kada se uzmu odmah pri nastanku bola. Lekovi na bazi triptana su Frovamax (Frovatriptan), Imigran (Sumatriptan) i Zomig (Zomitriptan). Osobe sa visokim krvnim pritiskom, srčanim smetnjama, šlogom ili drugim oboljenjima krvnih sudova ne bi smeli da koriste ove lekove. Zbog ozbiljnog hemijskog sastava ovi lekovi smeju da se konzumiraju sa drugima samo u konsultaciji sa vašim lekarom. Nuspojave su mučnina, vrtoglavica, klecanje nogu, usporenost, bol u grudima i dr.
Upotreba ergotamina
Ako vam triptani ne pomažu, lekar će vam prepisati ergotamin (Amigren). Ovi lekovi sužavaju krvne sudove i na drugim organima te dugotrajna primena može izazvati njihovo oštećenje. Takođe mogu da izazovu mučninu, bol u mišičima ili lažan ukus u ustima.
Kako prepisani lekovi deluju na vas?
Nakon lečenja dve ili tri glavobolje, zapitajte se par pitanja. Da li vam je zaista lakše? Ako je odgovor negativan, konsultujte se sa vašim lekarom. Potrudite se da uzmete lek na početku migrenske glavobolje, bar dva sata nakon prvih simptoma.
Ograničen unos lekova
Prekomerena upotreba lekova može da izazove hronične glavobolje. Ne bi trebali da pijete tu vrstu lekova više od 2-3 puta nedeljno. Hronična glavobolja se otklanja prestankom redovnog uzimanja ovih lekova – pod lekarskom kontrolom. Lekovi koji sadrže narkotike ne treba da se konzumiraju redovno pri otklanjanju bolova, jer pacijent može da postane zavistan na njih.
Dvostruka uloga leka
Ako su migrene frekventne ili veoma intezivne, neophodno je da popijete lek. Lekovi za snižavanje krvnog pritiska mogu da budu prepisani u ovu svrhu. Oni podrazumevaju beta blokatore i kalcijum blokatore. Takođe, nekoliko vrsta antidepresiva može da pomogne u ovom slučaju kao i antiepileptici. Čak se koristi i botoks za migrene, koji se obično koristi za uklanjanje bora može da pomogne olakšavajući intenzitet bola kod nekih osoba.
Alternativna terapija Biofeedback-om i Neurofeedback-om
Biofidbek i rekreativno opuštanje mogu da pomognu isto koliko i lekovi. Ova terapija podrazumeva monitoring mišićnih kontrakcija i promena u temperaturi tela koji su zapravo indikatori stresa. Preporučuje se i primena Neurofidbek procedure.
Terapija akupunkturom
Akupunktura je vrsta kineske medicine u kojoj se koriste voma tanke igle koje se ubadaju na određe na mesta na telu kako bi se vratio prirodan balans protoka energije. Neka istraživanja tvrde da ubodi iglom na određenim mestima pokreću hemikalije u mozgu koje utiču na bol. Međutim, ova grana medicine se još istražuje te nisu svi podaci relevantni.
Prednost starenja
Migrene obično nastaju u dobi od 20-60 godina života. Iako i starije osobe pate od ovog oboljenja, njihovi napadi se smanjuju tokom vremena, katkad i skroz nestanu.
Prva pomoć
Bilo koja glavobolja koja je neobično jaka zahteva lekarski pregled lekara opšte medicine, a često i pregled neurologa, infektologa ili neurohirurga. Kod pacijenata koji imaju dijagnozu migrenske glavobolje promena karakteristika, intenziteta ili dužine trajanja glavobolje takođe zahtevaju lekarski pregled. Naročito ukoliko je glavobolja praćena povišenom telesnom temperaturom, zbunjenošću, vrtoglavicom, smetnjama izgovaranja, trnjenjem ili slabošću (oduzetošću) ekstremiteta lekarski pregled se ne sme odlagati.
