U uho se postavlja sonda koja u sebi ima tri kanala: minijaturni zvučnik, mikrofon za snimanje vraćenog/reflektovanog zvuka i kanal kojim se menja pritisak u ušnom kanalu specijalnim meračem. Timpanogram je krivulja koja pokazuje koliko se zvuka koji je pušten u ušni kanal odbilo o bubnu opnu i vratilo u mikrofon.
U normalnim uslovima, pritisak iza bubne opne mora biti jednak atmosferskom, što je znak dobre funkcije Eustahijeve tube, kanala koji spaja srednje uho s početnim delom ždrela. U zdravom uhu je najmanja refleksija zvuka od bubne opne kad je pritisak u ušnom kanalu nepromenjen. Ako iza bubne opne postoji negativan pritisak (slabije radi Eustahijeva tuba), optimalno područje provođenja zvuka postiže se tek kada u ušnom kanalu primenimo negativan pritisak. Očitavši taj pritisak na uređaju indirektno, saznajemo koji je pritisak u srednjem uhu. Ako je iza bubne opne tekući sadržaj (sekret, gnoj, krv…), promenom pritiska refleksija se ne menja, krivulja timpanograma je ravna.
Dakle, timpanometrija nije metoda merenja sluha, nego govori o pritisku u srednjem uhu i njegovoj funkcionalnosti (elastičnost sistema bubna opna – slušne koščice). Pogodna je i za malu decu jer nije potrebna saradnja. Ako postoji rupica na bubnoj opni, timpanometrija se ne može izvesti. U tom slučaju se uz pomoć istog uređaja meri prohodnost Eustahijeve tube.
Ako je potrebno izmeriti sluh, tada se radi audiometrija.
