Demencija, takođe znana kao senilnost odnosi se na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu. Smatra se kognitivno-mnestičkim poremećajem. Drugi česti simptomi uključuju emotivne probleme, probleme sa govorom i motivacione probleme. Svest pacijenta je obično nezahvaćena ovom bolešću.
Razlika između demencije i normalnih pojava pri starenju je velika. Naime, mentalno funkcionisanje je u znatnom opadanju kod dementne osobe nego kod zdrave osobe u odgovarajućoj starosnoj grupi. Nivo dementnosti takođe utiče na osobe koje vode računa o pacijentu u ogromnoj meri.
Najpoznatija vrsta demencije jeste Alchajmerova bolest koja zahvata i do 70% slučajeva obolelih od demencije kao i Parkinsonova bolest. Druge poznate vrste demencije su:
- Vaskularna demencija
- Kortikalna demencija
- Frontotemporalna demencija
Jedna osoba može da pati od više vrsta demencija. Dijagnoza demencije se postavlja na osnovu istorije bolesti i kognitivnih testiranja zajedno sa opštom zdravstvenom slikom (kako bi se pronašli mogući dodatni uzroci). Na demenciju može negativno da utiče visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes i gojaznost.
Demenciju je nemoguće potpuno izlečiti. Koriste se određeni inhibitori kao što je donepezil, ali njihov učinak je vidljiv samo na blažim poremećajima. Međutim, život pacijenta koji pati od ove bolesti može da se poboljša u znatnoj meri upotrebom kognitivno-bihevioralne terapije, podučavajući ih i davajući im neophodnu emocionalnu negu kao i razni programi koju mogu da budu korisni u svakodnevnom životu pacijenta.
U svetu više od 36 mil. ljudi pati od demencije, međutim samo 10% ljudi razvije demenciju za vreme svog života. Broj dementnih ljudi raste svakodnevno jer ljudi duže žive i samim tim se procenat dementnosti povećava. Demencija predstavlja stečeno stanje opšteg opadanja kognitivnih funkcija koje direktno utiču na promenu ličnosti. Dementnost podrazumeva bar jedan od pomenutih problema: oštećenje apstraktnog mišljenja, oštećenje rezonovanja i planiranja, poremećaj govora ili jezičkih funkcija, promenu ličnosti.
Postoje tri grupe demencije bazirane na svakodnevnom funkcionisanju pacijenta:
- Blaga demencija – lako dementne osobe koje mogu da žive samostalno uz sposobnost rezonovanja
- Umerena demencija – odnosi se na osobe koje nisu sposobne da same brinu o sebi i zanemaruju neke aspekte osnovnog funkcionisanja
- Teška demencija – pacijent nije u stanju da vodi samostalan život, neophodna stalna nega.
Klinički gledano, demencija može biti uzrokovana oboljenjima i infekcijama mozga kao što je na primer, meningitis, pritisak na mozak (rastom tkiva kao što je tumor), nedostatak krvi (šlog).
Demencija se takođe klasifikuje kao degenerativna i nedegenerativna:
- Posebno izražene topografske patološke promene
- Specifičan patohistološki nalaz
- Postepeni početak sa progresivnim tokom
- Više genetičkih određenosti nego kod nedegenerativnih demencija
Demencija je sa staništa neuropsihološkog gledišta kortikalna (senzorne i motorne funkcije očuvane, postojanje afazičnih, agnostičkih i apraksičnih sindroma), subkortikalna (usporenost svih funkcija) i kortiko-subkortikalna. Demencije su obično neizlečive, svega 15 % ljudi obolelih od izlečive demencije biva izlečeno. U tom slučaju demenciju mogu da izazovu različita i mnogobrojna oboljenja.
Demencija Levijevih tela
Ovo je posebna vrsta dementnosti i smatra se primarnom degenerativnom demencijom. Ova demencija je treći tip demencije degenerativnog tipa u svetu (20%). Prvi znaci ove demencije su poremećaji pažnje i vizuospacijalnih sposobnosti. Ova vrsta demencije zahvata sve kognitivne aspekte kao što je orijentacija, pamćenje, govor itd. Demencija Levijevih tela podrazumeva izražavanje nelogičnih, sumanutih ideja, delirijuma i haluciniranja.
Alchajmerova bolest
Alchajmerova bolest je takođe vrsta dementnosti i nažalost veoma učestala. Ova vrsta demencije podrazumeva progresivnu demenciju sa histološkim promenama u vidu senilnih plakova i neurofibrilarnih klubadi. Alchajmerova bolest nastaje nakon 40-te godine i godinama se sve više razvija.
Bolest karakterišu tri klinička stadijuma – poremećaj epizodičnog i semantičkog pamćenja praćeno promenama raspoloženja. Drugi stadijum se odnosi na razvoj sindroma afazija-agnozija-apraksija: ne prepoznaju se ni najbliže osobe. Treći stadijum Alchajmerove bolesti jeste kada pacijent više ne može da se hrani samostalno, bez komunikacije sa svetom oko sebe. Osim pomenutih, prisutni su i poremećaji pamćenja, pažnje, ponašanja, govora, halucinacije, inverzija spavanja itd.
Briga o dementnoj osobi iziskuje posebnu pažnju, komunikaciju i lečenje. Neophodno je savetovanje od strane stručnjaka.
Najčešća pitanja o demenciji
Tekst napisala Prim. dr med.sci. Dragana Kuljić Obradović
Šta je demencija?
Stečeno, postojano stanje globalnog opadanja kognitivnih funkcija, udruženo sa izmenama ličnosti dovoljnog stepena da kompromituje profesionalnu aktivnost i socijalne relacije bolesnika.
Šta nije demencija?
To su stanja kod kojih postoji zaboravnost, ali ne stepena da možemo postaviti dijagnozu demencije. Tu spadaju očekivane kognitivne promene u starosti, blag kognitivni poremećaj, razna psihijatrijska oboljenja, a posebno depresija i brojna oboljenja sa sindromima demencije.
Da li je demencija jedna bolest?
Postoje različiti oblici demencije. Najčešći oblik su degenerativne demencije, a među njima je najznačajnija Alchajmerova demencija. Na drugom mestu po učestalosti su vaskularne demencije. Znatno ređe se javljaju infektivne, metaboličke i endokrine, traumatske, toksične i druge demencije.
Kako prepoznati prve simptome Alchajmerove bolesti?
Kod pacijenta se javljaju poremećaji pamćenja, pažnje i koncentracije, otežano je imenovanje, snalaženje u prostoru, planiranje obavljanja uobičajenih obaveza. Javljaju se izmene ponašanja, najčešće u smislu apatije, neraspoloženja, ali može postojati i agresivnost, anksioznost, paranoja.
Kojem lekaru se obratiti ukoliko se javi sumnja da je nastupila ova bolest?
Na ovu bolest bi trebalo da posumnja okolina pacijenta i da se obrati što pre neurologu.
Kada i da li se može postaviti dijagnoza?
Dijagnozu treba postaviti što pre. Potrebno je uzeti detaljne podatke o bolesti od pacijenta i njegove okoline. Neophodno je uraditi neuropsihološko testiranje da bi se postavila dijagnoza, a zatim i snimanje mozga CT i MRI aparatom, kao i laboratorijske analize.
Da li lečiti demenciju?
Lečenje demencije je neophodno započeti što ranije pošto lekovi koji su nam sada dostupni odlažu pogoršanje i popravljaju mnoge simptome bolesti.
Kakvi vidovi terapije postoje u svetu i da li su svi dostupni obolelim licima kod nas?
Postoje dve osnovne grupe lekova, a to su inhibitori holinesteraze za lake i srednje teške oblike i memantin za srednje teške i teške. Lekovi su registrovani kod nas i dobijaju se na recept.
Koji su najbitniji saveti za ponašanje porodice obolelog? Šta je najbitnije u njihovom pristupu?
Najvažnije je na vreme posumnjati da demencija postoji, a kada se postavi dijagnoza sa pacijentom treba postupati uz poštovanje njegovog dostojanstva. Neophodno je sprečiti moguće povređivanje ovih pacijenata, a ne savetuje se promena sredine ili ustaljenih navika.
