Šta je demencija?

Prvi privatni centar za glavobolje i migrene u Srbiji

sta-je-demencija

Demencija, takođe znana kao senilnost odnosi se na širok dijapazon moždanih oboljenja koja uzrokuju dugoročne nemogućnosti razmišljanja, pamćenja, učenja i svakodnevnog komuniciranja i funkcionisanja u društvu. Smatra se kognitivno-mnestičkim poremećajem. Drugi česti simptomi uključuju emotivne probleme, probleme sa govorom i motivacione probleme. Svest pacijenta je obično nezahvaćena ovom bolešću.

Razlika između demencije i normalnih pojava pri starenju je velika. Naime, mentalno funkcionisanje je u znatnom opadanju kod dementne osobe nego kod zdrave osobe u odgovarajućoj starosnoj grupi. Nivo dementnosti takođe utiče na osobe koje vode računa o pacijentu u ogromnoj meri.

Najpoznatija vrsta demencije jeste Alchajmerova bolest koja zahvata i do 70% slučajeva obolelih od demencije kao i Parkinsonova bolest. Druge poznate vrste demencije su:

Jedna osoba može da pati od više vrsta demencija. Dijagnoza demencije se postavlja na osnovu istorije bolesti i kognitivnih testiranja zajedno sa opštom zdravstvenom slikom (kako bi se pronašli mogući dodatni uzroci). Na demenciju može negativno da utiče visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes i gojaznost.

Demenciju je nemoguće potpuno izlečiti. Koriste se određeni inhibitori kao što je donepezil, ali njihov učinak je vidljiv samo na blažim poremećajima. Međutim, život pacijenta koji pati od ove bolesti može da se poboljša u znatnoj meri upotrebom kognitivno-bihevioralne terapije, podučavajući ih i davajući im neophodnu emocionalnu negu kao i razni programi koju mogu da budu korisni u svakodnevnom životu pacijenta.

U svetu više od 36 mil. ljudi pati od demencije, međutim samo 10% ljudi razvije demenciju za vreme svog života. Broj dementnih ljudi raste svakodnevno jer ljudi duže žive i samim tim se procenat dementnosti povećava. Demencija predstavlja stečeno stanje opšteg opadanja kognitivnih funkcija koje direktno utiču na promenu ličnosti. Dementnost podrazumeva bar jedan od pomenutih problema: oštećenje apstraktnog mišljenja, oštećenje rezonovanja i planiranja, poremećaj govora ili jezičkih funkcija, promenu ličnosti.

Postoje tri grupe demencije bazirane na svakodnevnom funkcionisanju pacijenta:

  • Blaga demencija – lako dementne osobe koje mogu da žive samostalno uz sposobnost rezonovanja
  • Umerena demencija – odnosi se na osobe koje nisu sposobne da same brinu o sebi i zanemaruju neke aspekte osnovnog funkcionisanja
  • Teška demencija – pacijent nije u stanju da vodi samostalan život, neophodna stalna nega.

Klinički gledano, demencija može biti uzrokovana oboljenjima i infekcijama mozga kao što je na primer, meningitis, pritisak na mozak (rastom tkiva kao što je tumor), nedostatak krvi (šlog).

Demencija se takođe klasifikuje kao degenerativna i nedegenerativna:

  • Posebno izražene topografske patološke promene
  • Specifičan patohistološki nalaz
  • Postepeni početak sa progresivnim tokom
  • Više genetičkih određenosti nego kod nedegenerativnih demencija

Demencija je sa staništa neuropsihološkog gledišta kortikalna (senzorne i motorne funkcije očuvane, postojanje afazičnih, agnostičkih i apraksičnih sindroma), subkortikalna (usporenost svih funkcija) i kortiko-subkortikalna. Demencije su obično neizlečive, svega 15 % ljudi obolelih od izlečive demencije biva izlečeno. U tom slučaju demenciju mogu da izazovu različita i mnogobrojna oboljenja.

Demencija Levijevih tela

Ovo je posebna vrsta dementnosti i smatra se primarnom degenerativnom demencijom. Ova demencija je treći tip demencije degenerativnog tipa u svetu (20%). Prvi znaci ove demencije su poremećaji pažnje i vizuospacijalnih sposobnosti. Ova vrsta demencije zahvata sve kognitivne aspekte kao što je orijentacija, pamćenje, govor itd. Demencija Levijevih tela podrazumeva izražavanje nelogičnih, sumanutih ideja, delirijuma i haluciniranja.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je takođe vrsta dementnosti i nažalost veoma učestala. Ova vrsta demencije podrazumeva progresivnu demenciju sa histološkim promenama u vidu senilnih plakova i neurofibrilarnih klubadi. Alchajmerova bolest nastaje nakon 40-te godine i godinama se sve više razvija.

Bolest karakterišu tri klinička stadijuma – poremećaj epizodičnog i semantičkog pamćenja praćeno promenama raspoloženja. Drugi stadijum se odnosi na razvoj sindroma afazija-agnozija-apraksija: ne prepoznaju se ni najbliže osobe. Treći stadijum Alchajmerove bolesti jeste kada pacijent više ne može da se hrani samostalno, bez komunikacije sa svetom oko sebe. Osim pomenutih, prisutni su i poremećaji pamćenja, pažnje, ponašanja, govora, halucinacije, inverzija spavanja itd.

Briga o dementnoj osobi iziskuje posebnu pažnju, komunikaciju i lečenje. Neophodno je savetovanje od strane stručnjaka.

Centar za demencije » 

Zatvori