Vrtoglavica ili tzv. vertigo je stanje u kome se osoba oseća kao da se sve oko nje vrti ili ima osećaj sopstvenog kretanja ili poniranja u prostoru. Pacijenti pojavu vrtoglavice često karakterišu zanošenjem prilikom kretanja i potrebom da hodaju na širokoj osnovi da bi održali ravnotežu.
Vrtoglavica je veoma često propraćena mučninom, potom povraćanjem, preznojavanjem i nestabilnim hodom uz problem održavanja ravnoteže, posebno u situaciji okretanja glave. Vrtoglavica je najčešći simptom u stanjima gde je poremećeno održavanje ravnoteže.
Najtipičnije bolesti koje mogu da rezultiraju vrtoglavicom jesu:
- Bezazlena paroksizmalna položajna vrtoglavica, najčešće nastaje kao posledica pomeranja glave. Javlja se periodično i obično je kratkotrajna. U intervalima između vrtoglavice, pacijent nema nikakvih tegoba. Osim osećaja nestabilnosti može se javiti i mučnina i vegetativna simptomatologija ( bledilo i/ili preznojavanje).
- Menierova bolest, je praćena intezivnijom vegetativnom simptomatologijom uz vrtoglavicu, mučninom, često obilnim povraćanjem. Obzirom da je uzrok u unutrašnjem uvu, ova vrtoglavica je dužeg trajanja i praćena je poremećajem čula sluha (zujanje u jednom uhu, oslabljen sluh). Ponavljani napadi Menijerove bolesti uzrokuju progresivno oštećenje sluha zahvaćenog unutrašnjeg uha.
- Labirintitis karakteriše nagla pojava vrtoglavice i gubitak ravnoteže i bez kretanja. U ovim uslovima vertoglavica može da traje danima. Opasniji simptomi su osećaj slabosti, glavobolje, dupliranost posmatranih predmeta, trnjenje udova i jezika, bledilo kože i vidljivih sluznica, preznojavanje uz mučninu i često obilno povraćanje.
Manje učestali uzroci nastanka vrtoglavice uključuju moždani udar, tumor mozga, razne vrste povrede mozga, multipla skleroza i migrenske glavobolje. Fiziološka vrtoglavica kao podvrsta vrtoglavice, dešava se pri učestalim ili prolongiranim fizičkim pokretima kao što je vrtenje u krug zatvorenih očiju ili boravak na nestabilnoj podlozi – uzrok nastanka morske bolesti. Uzroci nastnaka takođe mogu da budu izloženosti toksičnim materijama kao što su: ugljen monoskid, alkoholna isparenja ili aspirin.
Gubitak ravnoteže bude prisutan kod oko 30% ljudi u određenom periodu njihovog života, ali samo do 10% ljudi ima vrtoglavicu. i do tri puta češće nastaje kod ženskog nego kod muškog pola.
Kako se vrtoglavica klasifikuje?
Vrtoglavica se smatra problemom dela vestibularnog sistema i delova mozga zaduženih za održavanje ravnoteže i percepciju tela u prostoru (mali mozak, moždano stablo), kao i veza vestibularnog aparata sa ovim strukturama. Na osnovu zahvaćenih struktura, odnosno dela složenog aparata koji je u disfunkciji razlikujemo periferni i centralni vertigo. Nije isključen ni psihogeni uticaj nastanka vrtoglavice.
- Periferna vrtoglavica je u direktnoj konekciji sa unutrašnjim uhom ili centrom za ravnotežu kojeg čine polukružni kanali, vestibula i vestibularni nerv. Više od 30% perifernih vrtoglavica čini bezazlena paroksizmalna položajna vrtoglavica. Preko 10% perifernih vrtoglavica čini Meniereva bolest, labirinitis itd. Takođe razne prehlade, neurotropni virusi i bakterijske infekcije koje nastaju u unutrašnjem uhu i frakture lobanje utiču na nastanak periferne vrtoglavice.
- Centralna vrtoglavica biva uzrokovana povredama centralnog nervnog sistema, lezijama u moždanom stablu ili malom mozgu. Kaže se ,,centralna“ jer mučnina i povraćanje nisu toliko učestali simptomi kao kod periferne vrtoglavice. Ova vrsta vrtoglavice je praćena i drugim žarišnim neurološkim ispadima (poremećaj vida, slabost ekstremiteta, nemogućnost održavanja ravnoteže prilikom stajanja ili hoda). Cerebrovaskularni inzulti , tumori, povrede lobanje i moždanog tkiva, epilepsija, ataksija, Parkinsonova bolest, multipla skleroza itd. su obično razlozi nastanka ovakve vrtoglavice.
Druga vrsta potklasifikacije jeste:
- Objektivna vrtoglavica se opisuje kao kretanje predmeta u okruženju koji se zapravo ne kreću.
- Subjektivna vrtoglavicu karakteriše osećaj kretanja same osobe, koja takođe miruje kao i objekti oko nje.
- Pseudovrtoglavica podrazumeva intezivan osećaj vrtenja u glavi, gde se okolina i sama pozicija osobe ne pomeraju. Iako se uzima u obzir, ova vrsta vrtoglavice nema veliki uticaj na patofiziologiju, tj. praćenje bolesti.
Sama pojava vrtoglavice ne mora da predstavlja ništa opasno. Međutim, njen uzrok nastanka treba detaljno ispitati, utvrditi a potom lečiti. Uzroci nastanka mogu da budu i fatalnog karaktera ukoliko se zanemare.
U koliko sebe pronalazite u nekom od pomenutih primera, obratite nam se. Mi ćemo vam ukazati pomoć!
