Glavobolja koja je vremenski blisko povezana sa traumom ili povredom glave spada u sekundarne glavobolje i kada ova glavobolja ima karakteristike primarne glavobolje.
Takođe predhodno postojeća primarna glavobolja nakon traume ili povrede glave može da se značajno pogorša u intenzitetu ili učestalosti.
Ove glavobolje spadaju u najčešće sekundarne glavobolje. Tokom prva tri meseca od pojave smatraju se akutnim, a nakon toga perioda perzistentnim. Po karakteristikama ove glavobolje najčešće liče na tenziogene ili migrenske. Glavobolja ovog tipa javlja se tokom sedam dana od preživljene traume, ili uspostavljanja stanja svesti nakon traume.
Uz ovu vrstu glavobolje najčešće se javlja jedan ili više simptoma kao što su vrtoglavica, umor, smanjena koncentracija, psihomotorno usporenje, blagi problemi sa pamćenjem, insomnija (nesanica), anksioznost, promene ličnosti i razdražljivost. Ukoliko nekoliko ovih simtoma prate glavobolju, možemo smatrati da se radi o sindromu posle potresa mozga.
Brojni su faktori koji dovode do razvoja ove glavobolje, uključujući oštećenje tkiva, predispoziciju za glavobolju, različite psihološke kartakteristike ličnosti, kao i očekivanje pacijenta da će glavobolja obavezno slediti nakon traume ili povrede glave.
Povrede glave mogu biti blage, umerene ili teške. O težini povrede zaključujemo na osnovu istorije bolesti pacijenta, odnosno postojanju ili odsustvu praćećih simptoma (gubitak svesti i njegovo trajanje, izmene nivoa svesti i postraumatskoj amneziji), kao i na osnovu primene različitih dijagnostičkih metoda koje služe za neurovizuelizaciju (CT ili NMR endokranijuma- mozga).
Na osnovu težine povrede i vremena trajanja glavobolje nakon povrede delimo ih na više oblika akutnih i perzistentnih glavobolja.
Lečenje ovih glavobolja je često veoma kompleksno i dugotrajno. Pored medikamentozne terapije koja mora biti prilagođena tipu glavobolje i veoma racionalna, primenjuju se i metode fizikalne terapije, psihoterapija, neuro i biofidbek.