Glavobolja usled arterijske hipertenzije je često obostrana i pulsirajuća glavobolja koja nastaje usled akutnog porasta arterijskog krvnog pritiska. Obično je sistolni pritisak 180 mm Hg ili veći, a dijastolni 120mm Hg ili veći.
Obzirom da je glavobolja usled arterijske hipertenzije uslovljena akutnim skokom arterijskog krvnog pritiska, ona prestaje prilikom njegovog normalizovanja.
Da bi se postavila dijagnoza ove glavobolje mora da postoji vremenska povezanost glavobolje sa skokom arterijskog krvnog krvnog pritiska uz definiciju hipertenzije kao vrednosti jednake ili veće od 180 za sistolni i 120mmHg za dijastolni.
Intenzitet glavobolje se proporcionalno smanjuje, ili povećava sa smanjenjem ili povećanjem vrednosti arterijskog krvnog pritiska.
Blaga (140-159/ 90-99mmHg), ili umerena (160-179/100-109mmHg) hronična arterijska hipertenzija ne može biti uzrok nastanka glavobolje. Pa ipak, izvestan broj pacijenata koji su predisponirani za glavobolju, a imaju umerenu hipertenziju, mogu patiti od hronične glavobolje.
Konzilijarni pregled neurologa i kardiologa uz eventualno potrebnu dopunsku dijagnostiku, često brzo pomaže u terapijskom tretmanu ovoga poremećaja.
