Ovo je glavobolja koja obično nema specifične odlike.
Najčešće je bol u predelu čela, u dubini očnih duplji, a može biti i nalik migrenskoj glavobolji. Ponekad ima nagli – eksplozivni početak i često je praćena povraćanjem.
Da bi se postavila dijagnoza ove glavobolje potrebno je dokazati postojanje pritiska cerfebrospinalne tečnosti (CST) većeg od 250mmHg. Idiopatska intrakranijalna hipertenzija najčešće pogađa mlađe gojazne žene.
Uzroci ovog obolenja su najčešće endokrini (hormonski, bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, trudnoća), toksični (pojedine vrste lekova, hipervitaminoza ili nedostatak „A“ vitamina), hematološki poremećaji, infekcije, povrede i alergijske manifestacije. Većina pacijenata sa povišenim pritiskom moždane tečnosti ima edem (otok) papile optičkog nerva, mada ima pacijenata sa ovom dijagnozom bez papiloedema.
Pored ovoga, javlja se i tinitus (šum u ušima) sinhron sa pulsom, prolazne vidne smetnje, bol u vratu i leđima, kao i diplopije (duple slike).
Primenom neuroimaging (CT ili NMR mozga), kao i druge dijagnostike, može se uočiti prazna sella turcica (Empty sella), protruzija papile optičkog nerva u staklasto telo (corpus vitreum) i stenozu transverzalnih cerebralnih (moždanih) venskih sinusa.
Lečenje ove glavobolje u zavisnosti od uzroka može podrazumevati lečenje osnovne bolesti koja je izazvala idiopatsku intrakranijalnu hipertenziju i primena acetazolamida – medikamenta koji ima uticaj na smanjenu produkciju moždane tečnosi i diuretska svojstva (uticaj na pojačano izlučivanje mokraće). Takođe veoma je značajna redukcija telesne mase i smanjen unos kuhinjske soli. Primenjuju se i lumbalna punkcija (ispuštanje 15-75 ml likvora-moždane tečnosti), ukoliko je medikamentozna terapija neefikasna.
U krajnjem slučaju, ukoliko su sve predhodne metode neefikasne, primenjuje se nekoliko neurohiruških metoda koje obično daju trajan pozitivan efekat.
