Glavobolja kod cerebralnog (moždanog) infarkta (šloga)
Glavobolja kod udara ima akutni početak, praćen fokalnim (žarišnim) neurološkim znacima. Glavobolja kod šloga se razvila blisko povezano u vremenu sa drugim siptomima moždanog udara ili je bila osnova za njegovu dijagnozu. Glavobolja se značajno poboljšava paralelno sa stabilizacijom ili poboljšanjem ostalih simptoma ili radioloških znakova ishemijskog moždanog udara. Obično je glavobolja umerenog intenziteta, difuzna ili na strani moždanog udara. Fokalni (žarišni) simptomi uz promenu stanja svesti ovu sekundarnu glavobolju lako diferenciraju od primarnih glavobolja. Retko se cerebelarni (malomoždani) infarkti ispoljavaju u vidu intezivne glavobolje po tipu „udara groma“ u predelu potiljka.
Dijagnoza sa postavlja na osnovu anamnestičkih podataka (istorije bolesti), neurološkog nalaza i primenjene dijagnostike (dopler krvnih sudova glave i vrata, kompjuterizovana tomografija i/ili neuromagnetna rezonanca mozga i krvnih sudova mozga). Lečenje podrazumeva lečenje osnovne bolesti.
Glavobolja kod tranzitornog (prolaznog) ishemijskog ataka
Ova glavobolja je praćena fokalnim (žarišnim) znacima naglog početka i kratkog trajanja. Glavobolja traje manje od 24h. Žarišni prolazni neurološki simptomi, ili kratkotrajni gubitak vida se ne mogu potvrditi naknadnim neurološkim pregledom, niti dokazati na primenjenim neuroimaging metodama (CT i/ili NMR mozga) kao infarkt mozga. Diferencijalna dijagnoza izmedju tranzitornog ishemijskog ataka i migrene sa aurom može ponekad biti problem naročito kod osoba koje u svojoj ličnoj i/ili porodičnoj anamnezi imaju migrenu sa aurom. Postavljanje dijagnoze i lečenje se ne razlikuje od lečenja moždanog infarkta.
Šta je to moždani udar (šlog)? »