Posledice moždanog udara – Dužina života i problemi

Posledice moždanog udara nisu samo fizičke prirode, koje su okolini vidljive i prepoznatljive. Iza preživljenog šloga može da se krije niz negativnih efekata po zdravlje, koji u manjoj ili većoj meri
narušavaju životne aktivnosti. Četvrtina od ukupnog broja osoba koje prežive moždani udar ostaje zavisna od pomoći porodice/negovatelja.

Bez obzira da li se radi o cerebrovaskularnom (CV) inzultu zbog začepljenja krvnog suda (ishemijski) ili pak zbog izliva krvi na mozak (hemoragijski), posledice se odražavaju na sve životne aspekte. Mogu biti ispoljene u vidu blagih, koje se lakše rehabilituju, do teških, životno ili funkcionalno ugrožavajućih.

Najčešće posledice šloga

U kojoj meri će ostati posledice zavisi od vrste šloga, zone mozga koja je ostala bez neophodnog dotoka krvi, i vremena koje je proteklo od nastupanja moždanog udara do pružanja prve pomoći. Prepoznavanje simptoma moždanog udara ovde ima ključnu ulogu.

Posledice infarkta mozga razlikuju se u zavisnosti da li je u pitanju veliki ili blagi moždani udar. Kada je u pitanju blaži moždani udar posledice su znatno umerenije, one su prolaznog karaktera i ne ostavljaju nepovratna oštećenja na tkivu mozga. Takođe zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju jer se smatraju alarmom za nastanak velikog šloga u budućnosti.

Što se tiče velikog CV inzulta, najgore posledice su koma posle moždanog udara i letalan (smrtni) ishod. Na žalost, oko trećine pacijenata ne preživi infarkt mozga. Pored svih konsekvenci koje ćemo navesti, moramo imati u vidu da pacijent na dalje živi u konstantnom strahu od ponovnog šloga, što ga dodatno opterećuje.

Koje sve posledice mogu ostati nakon moždanog udara:

• Fizičke posledice
• Psihičke
• Kognitivne
• Senzualne
• Socijalne

Očekivan životni vek i dužina ostvarenog životnog veka nakon šloga

Očekivana dužina života nakon preživljenog moždanog udara zavisi od:

1. Godina života ( posle 55 godina života udvostručuju se rizici za razvoj šloga)
2. Komorbiditeta (pridruženih bolesti poput neregulisane hipertenzije, srčanih oboljenja ako je u pitanju ishemijski insult i dijabetesa ako je u pitanju hemoragijski šlog)
3. “Jačine” i vrste moždanog udara (veći rizik od smrtnosti je kod hemoragijskog inzulta)
4. Uspešnosti rane i kasne rehabilitacije, mada i pored dobrog oporavka očekivani životni vek može biti smanjen.

Istraživanja u SAD su pokazala da nakon moždanog udara osoba preživi 5 do 10 godina, a samo 1% pacijenata živi 20 godina nakon moždanog udara.

Sa druge strane, istraživanja u Australiji i Novom Zelandu koje je sproveo Univerzitet u Kvinslendu, pokazuju da je nešto više od trećine pacijenata (36,4%) preživelo duže od 10 godina, ali je svakako dužina ostvarenog životnog veka skraćena za nekih 5,5 godina u poređenju sa opštom populacijom.

Fizičke posledice moždanog udara

Fizičke posledice su vizualno prepoznatljive, opažaju se u nepokretnosti ili ograničenoj pokretljivosti pacijenta, a prvenstveno zavise od lokacije oštećenja krvnih sudova mozga.

Ogledaju se u sledećim karakteristikama:

1. Paraliza ili slabost mišića (hemiplegija) – gubitak funkcije odnosi se na jednu polovinu tela ili lica, i uvek je suprotan u odnosu na zahvaćenu hemisferu mozga. Leva strana mozga kontroliše pokrete i osećaje desne strane tela, i obrnuto.
2. Spastičnost mišića – povišen tonus mišića dovodi do spazma (grča) određenog mišića ili grupe mišića. Najuočljiviji je kod grča mišića savijača (fleksora) gde ruka ostaje savijena u laktu, a spazam mišića opružača (ekstenzora) se prepoznaje u hodu pacijenta sa opruženom nogom koja se u tom položaju ne može saviti u kolenu i kuku.
3. Gubitak koordinacije i ravnoteže – gubitak osećaja za prokrete u prostoru, nemogućnost koordinacije pokreta i nestabilnost posledica su dejstva šloga u zoni malog mozga, zaduženog za uravnoteženost.
4. Problemi sa govorom (afazija) – posledica su moždanog udara leve moždane hemisfere, gde je smešten centar za govor, i usled slabosti mišića lica koja može dovesti do nerazumljivog govora.
5. Gubitak kontrole nad mokrenjem ili pražnjenjem creva – javlja se kod polovine do čak 70% obolelih. Problem je u vidu nemogućnosti spontanog mokrenja (retencija urina) ili u vidu nezadržavanja urina (inkontinencija).
6. Problemi sa gutanjem (disfagija) – nastaju kada je problem na nivou produžene moždine gde su centri za gutanje, treptanje ali i disanje.
7. Problemi sa vidom – gubitak vida, duple slike, nastaju kada je okluzijom zahvaćena arterija mrežnječe, koja prenosi impulse do mozga gde se formira slika. Neishranjenost mrežnjače narušava funkciju ovog vitalnog dela oka.
8. Bol – posledica koja ima veliki uticaj na stanje i rehabilitaciju pacijenta, a javlja se kao
   posledica moždanog udara u delu mozga koji prenosi taktilne i senzacije bola. Često se javlja neisprovociran bol, ili može biti isprovociran potpuno bezazlenim dodirom (odeća, blagi dodir člana porodice). Ima velik uticaj na psihičko stanje pacijenta i usporava tok rehabilitacije.
9. Utrnulost tela, pogotovo ekstremiteta.

Posledice moždanog udara su brojne, na žalost ponovljeni moždani inzult takođe spada u jedno od veoma teških posledica.

Kako se boriti sa fizičkim posledicama šloga?

Pravilo je rana rehabilitacija. Čim pacijent izađe iz faze ugroženosti, treba započeti pasivno vežbanje oštećene strane tela, na koje se posle nadovezuje aktivno vežbanje i kretanje.

Fizikalna i radna terapija imaju za cilj što bolju stimulaciju cirkulacije, oporavak mišićnog tonusa, povratak što je moguće više “finih” motoričkih pokreta, da bi se izgubljene funkcije u maksimalno mogućoj meri vratile.

Vežbe govora i razgovora, učešće logopeda u oporavku.

Kognitivne posledice moždanog udara

Ove posledice podrazumevaju narušavanje saznajnih funkcija u koje spadaju aktivnosti intelektualnog funkcionisanja, mišljenja, učenja, pamćenja, rasuđivanja.

Mogu se pojaviti u sledećim oblicima:

1. Gubitak pamćenja (amnezija)
2. Smanjenje sposobnosti koncentracije
3. Poteškoće sa apstraktnim razmišljanjem
4. Smanjenje brzine razmišljanja
5. Problemi sa donošenjem odluka

Ove posledice su privremenog karaktera, postepeni oporavak organizma može sporije ili brže vratiti kognitivne procese percepcije, pažnje, misli.

Kako se boriti sa kognitivnim posledicama moždanog udara?

Vežbe namenjene revitalizaciji nižih i viših kognitivnih funkcija mogu biti uz stručno lice, a kasnije uz pomoć zabavnih igrica za mozak.

U proteklom periodu istraživanja su pokazala da oporavku kognitivnih funkcija mogu pomoći fizička aktivnost, šetnje na otvorenom, meditacija, koje se sprovode spram mogućnosti pacijenta i faze oporavka.

Psihološke posledice moždanog udara

Oporavak kod bilo koje vrste oboljenja u velikoj meri zavisi od psihičke jačine osobe, ali nažalost, u većini slučajeva pacijent na ovom polju ulazi u krizu. Bolest pored narušavanja fizičkog, u velikoj meri utiče i na psihičko zdravlje.

Koje su psihičke posledice moždane kapi?

• Depresija – osećaj potištenosti, nevoljnosti za bilo koju aktivnost javlja se zbog prisutnih problema i često dugotrajnog oporavka koji ponekad izgleda kao nemoguća misija. Primećena je kod čak trećine obolelih.
• Anksioznost – javlja se uznemirenost, nervoza, nezadovoljstvo oporavkom i uopšte stanjem nemoći koje je prisutno.
• Promene raspoloženja – neretko postoje velike oscilacije u raspoloženju jer postoji problem sa kontrolom osećanja.
• Osećaj gubitka identiteta – povezan sa osećajem beskorisnosti zbog nepokretnosti ili drugih posledičnih invaliditeta.
• Problemi sa samopouzdanjem – direktno su u vezi sa svim posledicama moždanog udara, pacijent zbog svih posledično uskraćenih svakodnevnih aktivnosti nema samopouzdanja i samopoštovanja.

Kako se boriti sa psihološkim posledicama šloga?

Psihološka pomoć i podrška stručnog osoblja – psihologa, psihoterapeuta, psihijatra, ali i cele porodice i okruženja imaju ogroman značaj u savladavanju posledica. Koliko god da traje oporavak pacijentu je potrebna podrška.

Socijalne posledice

Društvene aktivnosti, socijalni aspekt zdravlja takođe trpi posledice nakon moždanog udara. Pacijent usled prisutnih prvenstveno motoričkih i kognitivnih funkcija gubi mogućnost ali i zainteresovanost za socijalne kontakte.

Šta možemo svrstati u posledice koje utiču na socijalni život:

1. Gubitak nezavisnosti u svakodnevnim aktivnostima zbog nesamostalnosti stajanja,
   hodanja, oblačenja, odlaska u toalet.
2. Poteškoće u komunikaciji sa drugima izazvane nerazumnim govorom.
3. Gubitak zaposlenja ili promena karijere koje su ponekad neminovne ako se posledice ne saniraju u potrebnom obimu.
4. Ograničena društvena interakcija jer je druženje sa prijateljima, kolegama, komšijama
   svedeno na minimalne kontakte.
5. Obimnije obaveze oko bolesnog člana porodice i fizički i psihički zamor za porodicu i negovatelje što ponekad prouzrokuje velike tenzije u međuljudskim odnosima.

Kako se izboriti sa socijalnim posledicama šloga?

Neizvesnost i dugotrajnost oporavka ostavlja posledice kako na pacijenta, tako i na celokupno porodično okruženje. Ponekad je pomoć i podrška psihologa ili psihijatra potrebna i preporučljiva i članovima porodice.

Postepeni izlasci u dvorište zgrade/kuće, bilo u kolicima ili uz nečiju pomoć, insistiranje na sve dužim šetnjama, na razgovoru sa ljudima, širenje kruga ljudi za komunikaciju, samo su neke od preporuka za vraćanje socijalnih aktivnosti obolelog.

Posledice moždanog udara i dalji život

Rehabilitacija nakon šloga je individualna, ali pacijenti u svim fazama oporavka mogu i treba da pronađu nove načine da uživaju u životu.

Koji su recepti za dalje aktivnosti?

• Postavljanje novih ciljeva koje treba ostvariti, i uvek ih pomerati
• Otkrivanje novih aktivnosti poput novog hobija, a koje možete obavljati
• Postavljanje izazova koje treba savladati
• Druženje i razmena iskustava sa ljudima sličnih problema

Život verovatno neće biti isti kao pre moždanog udara, ali prilagođavanje novim aktivnostima i promena nekadašnjih navika može na drugi način poboljšati i obogatiti život.

_____________________________________________________________________________________________________

Reference:

• Istraživanje Univerziteta u Kvinslendu (link) – “This study is published in Stroke (DOI: 10.1161/STROKEAHA.121.038155) and was funded by the National Heart Foundation of Australia”